Хипократијa

Гости емисије су професорка Даница Грујичић, специјалиста неурохирургије и директорка Центра за неуроонкологију КЦС и доцент др Владимир Папић, специјалиста неурохирург и директор Неурохируршке клинике у Новом Саду. 

Прича о дубокој стимулацији мозга (ДСМ) је фасцинантни пример заједничких, дуготрајних и често несхваћених напора истраживача из поља експерименталне неурологије и клиничара - практичара, који су заједно са својим болесницима водили борбу како би укротили или макар ублажили невољне покрете тела, али и поремећаје стицања и коришћења знања, тј. когниције. Прошло је много година док нису идентификовани центри у мозгу, одговорни за емитовање електрохемијских сигнала којима се регулишу хармонични, углавном невољни покрети тела и његових удова. Временом је постало јасно да се из дубоко (у самом центру мозга) смештених грудви неурона емитују електрохемијски импулси недовољног интезитета, а уз то и са много шумова нејасног узрока, Једино решење за тај проблем била је дубока електрична стимулација неуронских грудви, тј. једара у мозгу. ДСМ је у суштини технички неурохируршки поступак којим се поткожно, испод кључњаче, имплантира медицинска направа позната као неуростимулатор ( неки је називају и можданим пејсмејкером) која кроз електроде шаље електричне импулсе до циља, тј. специфичних можданих једара.
ДСМ је прво примењен 1993. године у САД јер је тамо било највише истраживачког рада, али и највише финансијских могућности. Данас у свету, претежно на северноамеричком континенту и у Европи, улицама шета око 90 000 људи којима се живот потпуно променио откад у мозгу имају електроде које емитују прецизно одређене електричне импулсе и стимулишу оне зоне због чијих су слабих и неправилних импулса, невољни покрети тела и удова руинирали много старих али и младих живота.

И поред очигледих ефеката и користи од ДСМ, само ограничени број медицинских центара у ЕУ користи овај метод. Разлог је економски, али и недостатак стручњака обучених за тај посао. Велика је срећа за Србију што ће у години која је испред нас и у Београду почети примена ДСМ. До сада су болесници којима је била неопходна ДСМ слати у Праг о трошку РФЗО. Међутим, откад је почео са радом Центар за гама нож у Београду, који по својој методологији идентификације релевантних центара у мозгу има много сличности са ДСМ, створене су могућности и за ДСМ. И један и други неурохируршки поступак припадају стереотаксичној хирургији у тродимензионалном простору.

О ДСМ ће више говорити наши данашњи гости.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.