Хипократијa

Наши данашњи гости у Хипократији су др Момирка Вукићевић, специјалиста физијатрије и др Олег Крнета, специјалиста ортопедијe и спинални хирург. Они долазе из Института за ортопедију и хируршке болести - Бањица

Сколиоза - нашироко познати развојни недостатак кичме (сколиос - искривљен) чија је осовина деформисана у три димензије, виђа се често у детињству. На рендгенском снимку, подсећа на слово S. Погађа око 2 одсто становништа, док је њен блажи облик у коме су кривине мање од 10 степени нешто чешћи - око 3 одсто.

Примарне сколиозе су урођене, тј. настале због неке аномалије пршљена и виђене одмах по рођењу. Око 18 одсто сколиоза је урођено, а 65 одсто је у јасној вези с наслеђем по аутосомно доминантном типу (доминантно аутосомно наслеђе је када ненормални ген, добијен од једног родитеља, доминира и изазива болест, иако је одговарајући ген од другог родитеља нормалан). Идиопатске сколиозе (без познатог узрока) најчешце се препознају по лошем ставу тела.
Секундарне сколиозе (секундус - последични, потоњи) настају због неког поремећаја који не потиче из кичменог стуба. У око 10 одсто сличајева то су нервномишићне болести попут спине бифиде, атрофије кичмених мишића или церебралне парализе.
По времену појаве, сколиозе су дечје (од рођења до 3. године), јувенилне (између 4. и 10. године) и адолесцентне (између 10. и 17. године). Најчешћи облици сколиозе настају касније у животу и из непознатог разлога, имају самоограничавајући ток, безопасни су за телесне функције и у старости не утичу негативно на функцију срца и плућа.
Неструктуралне сколиозе нису последица поремећаја кичмених пршљенова или дискова, већ неједнаких дужина ногу и „постуралних" деформитета који настају због непрекидно лошег положаја тела. Кривине кичме овог типа су флексибилне и лако се исправљају једноставним сагињањем напред и наниже. Неједнака дужина ногу није реткост (виђа се у 10 одсто становништва)
Структуралне сколиозе настају у детињству и последица су различитих висина леве и десне половине пршљенских тела, као и дефеката у развоју мишићног и лигаментног апарата. Структурална сколиоза је у раном детињству скоро неприметна, али се већ у пубертету јавља као значајан проблем, који уколико није лечен на време и на правом месту, може довести до озбиљних неуролошких проблема и поремећаја у ходу. Када постане очигледно да школско дете не држи рамена у хоризонталној равни, а лопатица више штрчи од своје парице, као прва мера предлажу се гимнастичке вежбе.
Генетичко тестирање на вероватноћу напредовања деформитета могуће је спровести још од 2009. године. За сада су идентификована 53 генетичка маркера. У суштини, сколиоза се данас описује као биомеханички деформитет чија даља прогресија зависи од асиметричних сила.

О сколиозама и њиховом лечењу, говориће наши данашњи гости.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.