Хипократија

Старење је неизбежно и увек фатално, и зато није никакво чудо што се велики део истраживања у медицини бави проналажењем антидота узрочницима старења и пратећим болестима. Ако се у томе успе, онда ће људи постати заштићени од рака, старачких болести срца и нарочито од Алцхајмера. Идеја свих „антиејџинг" истраживања своди се на повећање броја година здравог живота, а вишак сениорских рођендана је бонус за који се вреди борити. За разлику од футуролога и њихових визија које се претежно баве бесмртношћу, истраживачи у разним пољима медицинске биологије верују да за добро здравље у старости постоји више реалних могућности, а једна од њих је можда и лековита улога крвне плазме младих особа у борби против Алцхајмерове болести и старења уопште.

Још пре 150 година направљен је експеримент, тзв. „парабиоза", у коме су тело и систем циркулације крви старог и изнемоглог миша хируршки спојени и пришивени уз тело и крвне судове младог миша. Већ после неколико дана од почетка парабиозе, виделе би се велике промене. Стари миш постао би живахан, чак кочоперан, а раније јасно видљиви знаци његове старости буквално би ишчезли. У исто време, млади миш постао би тром и понашао би се као сви мишеви - старци. Од тако необичног лабораторијског аранжмана очигледну корист има стари миш чији органи почињу да функционишу младалачки, док несрећни млади миш изгледа као да је два пута старији. Слични експерименти показују да млада крв освежава и регенерише истрошене органе, а да стара крв у себи има нешто што је без прекида активно и у већој или мањој мери штетно.

О крви и плазми и малој вероватноћи тврдњи о подмлађивачким ефектима поновљених трансфузија, говориће госпођа др Милица Јоветић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.