Хипократија

Тема емисије гласи: Како су „икс" тј. рендгенски зраци за нешто више од 100 година направили дијагностичку револуцију у медицини

Гост емисије биће госпођа докторка Биљана Милатовић, спeцијалиста неурорадиологије у Неурохируршкој клиници КЦС и господин Ратко Краковић, електроинжењер, експерт за компјутерску медицинску дијагностику из Алфа имиџинга

Медицинска радиографија, тј. сликовно приказивање, тзв. имиџинг делова тела и ткива људи у медицинске, пре свега, дијагностичке сврхе, настала је након што је немачки професор физике Вилхем Рендген открио икс зраке 1895. године. Ти зраци се обично означавају као рeндгенски. С њиховим коришћењем почело се врло рано, и пре него што је утврђено да испољавају јонизујући ефект, тј. радијацију која преко слободних кисеоничких радикала оштећује ДНК и доводи до мутације гена, чиме се стварају услови за појаву канцера. Пролазећи кроз различита ткива, чија густина није иста, рендгенски зраци бивају у њима неједнако апсорбовани, а кад се зраци пробију кроз тива и изађу на другу страну тела, онда погађају унапред постављени фотографски филм или флуорoсцентну плочу и тако дају слику сниманог дела тела. Професор Рендген добио је 1901. године прву Нобелову награду за физику. Између 1906. и 1912. године уведене су фармацеутске боје чијим је убризгавањем у циркулацију крви омогућено пребојавање органа који зато постају рендгенски видљиви. Од 1960. године, применом контрастних боја, омогућено је приказивање и калибра крвних судова, а на основу тога и њихове функционалности.
Увођење у употребу дигиталне и компјутеризоване технологије, 1971. године, омогућило је електронско приказивање мозга и кичме са до тада незамисливом прецизношћу и јасноћом. Под вођством Готфрида Н. Хоунсвилда, истраживача ЕМИ лабораторије из Енглеске, теоретски концепт компјутеризоване техологије снимања главе и мозга реализован је и уведен у клиничку употребу 1973. Та година је означила нову еру у дијагностичкој радиологији. Испоставило се да је до тада читаво богатство потенцијалних радиолошких информација било у потпуном мраку. Готфрид Н. Хоунсфилд из компаније ЕМИ и Ален Кормак са Универзитета Тафт, добили су 1979. године Нобелову награду за увођење компјутерске технологије у радиолошку праксу.

O могућностима савремене дијагностике на бази компјутеризоване технoлогије, говориће наши гости, госпођа Биљана Милатовић и господин Ратко Краковић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње