четвртак, 10. авг 2017, 09:00
Хипократија
Тема емисије гласи: Како су „икс" тј. рендгенски зраци за нешто више од 100 година направили дијагностичку револуцију у медицини
Гост емисије биће госпођа докторка Биљана Милатовић, спeцијалиста неурорадиологије у Неурохируршкој клиници КЦС и господин Ратко Краковић, електроинжењер, експерт за компјутерску медицинску дијагностику из Алфа имиџинга.
Медицинска радиографија, тј. сликовно приказивање, тзв. имиџинг делова тела и ткива људи у медицинске, пре свега, дијагностичке сврхе, настала је након што је немачки професор физике Вилхем Рендген открио икс зраке 1895. године. Ти зраци се обично означавају као рeндгенски. С њиховим коришћењем почело се врло рано, и пре него што је утврђено да испољавају јонизујући ефект, тј. радијацију која преко слободних кисеоничких радикала оштећује ДНК и доводи до мутације гена, чиме се стварају услови за појаву канцера. Пролазећи кроз различита ткива, чија густина није иста, рендгенски зраци бивају у њима неједнако апсорбовани, а кад се зраци пробију кроз тива и изађу на другу страну тела, онда погађају унапред постављени фотографски филм или флуорoсцентну плочу и тако дају слику сниманог дела тела. Професор Рендген добио је 1901. године прву Нобелову награду за физику. Између 1906. и 1912. године уведене су фармацеутске боје чијим је убризгавањем у циркулацију крви омогућено пребојавање органа који зато постају рендгенски видљиви. Од 1960. године, применом контрастних боја, омогућено је приказивање и калибра крвних судова, а на основу тога и њихове функционалности.
Увођење у употребу дигиталне и компјутеризоване технологије, 1971. године, омогућило је електронско приказивање мозга и кичме са до тада незамисливом прецизношћу и јасноћом. Под вођством Готфрида Н. Хоунсвилда, истраживача ЕМИ лабораторије из Енглеске, теоретски концепт компјутеризоване техологије снимања главе и мозга реализован је и уведен у клиничку употребу 1973. Та година је означила нову еру у дијагностичкој радиологији. Испоставило се да је до тада читаво богатство потенцијалних радиолошких информација било у потпуном мраку. Готфрид Н. Хоунсфилд из компаније ЕМИ и Ален Кормак са Универзитета Тафт, добили су 1979. године Нобелову награду за увођење компјутерске технологије у радиолошку праксу.
O могућностима савремене дијагностике на бази компјутеризоване технoлогије, говориће наши гости, госпођа Биљана Милатовић и господин Ратко Краковић.
Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.
Коментари