Културни кругови: Гутенбергов одговор

Тематски део емисије "Гутенбергов одговор", петком, посвећен је савременој српској књижевности.

Културни кругови Културни кругови

Autor:
Група аутора

Централна културно-уметничка емисија Радио Београда 2. Како би што успешније повезивали информативну и аналитичку компоненту говора о култури у јединствену целину и редовно пратили ритам културних збивања, Кругови имају магазински карактер. [ детаљније ]

У магазинском делу Културних кругова чућете о новом броју Српског народног илустрованог календара "Даница" Вукове задужбине, књизи прича Небојше Миленковића "О Хармсу и другим демонима", пратимо 13. фестивал европског дугометражног документарног филма "Седам величанствених" и најављујемо премијеру представе "Трамвај звани самоћа" у Установи културе "Вук Караџић".

Гутенбергов одговор, темат о савременој књижевној сцени, посвећујемо књизи прича Јелене Ленголд "Рашчарани свет" (Архипелаг, 2016) и роману "Дошљаци" Милутина Ускоковића (Лагуна, 2016).

Идентитети ликова десет прича нове прозне књиге Јелене Ленголд имају један од највећих и најтежих задатака које човек може у животу имати - упознати самог себе. Неухватљивост лепоте, питање верности, проблем полног идентитета, бол који људи несвесно једни другима наносе, као и друге теме ове књиге - исприповедане из женске и из мушке перспективе, и зрелим и детињим очима - остају суштински у зачараном свету људске природе као тајне над тајнама. О таквим идентитетима и таквим тајнама, сусрету лепоте и смрти, симболици завесе као последње приче у књизи, у Гутенберговом одговору разговарамо са књижевницом Јеленом Ленголд.

Роман "Дошљаци" Милутина Ускоковића, објављен 1910, својевремено је оцењиван као први роман о Београду, а његов аутор као "претеча нове поетике" (М. Недић), који осим увођења урбане средине у српску прозу, модернизује приповедање унутрашњом карактеризацијом јунака и његовом судбином у контексту тадашњих друштевних прилика. Сада, након једног века од изласка, чини се да је неким својим важним елементима овај роман "врхунски антиципирао Београд 21. века као жртву транзиционе гротеске" (Игор Маројевић). Колико је то повод да се ово дело сада поново објави, зашто је реч о роману града, какву је рецепцију у своје време имао а зашто је данас ствараоцима инспиративан, говоре Игор Маројевић, писац и уредник издања, Вуле Журић, писац и Александра Јерков, професор српске књижевности 20. века.

Емисију уређује и води Соња Миловановић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом