Чекајући ветар

Мале хидроелектране се праве на малим водотоковима. Од њих се очекује мало струје и мало проблема по животну средину. Глави план о потребном броју ( скоро девет стотина ) Србија је направила још крајем осамдесетих. Остало је да се у ходу решавају детаљи. Показало се да кораци у том ходу нису били сигурни и чврсти познаваоци пута. А врло је једноставно : која је корист, која је штета, шта се добија, да ли се нешто губи?

О малим хидроелектранама у Србији, у емисији говоре Наташа Миливојевић, председница Еколошког удружења "Рзав"из Ариља, Јелена Дрманац из Јошаничке Бање и Душан Мијовић из Завода за заштиту природе.

Зашто активисти за права животиња београдски Зоолошки врт зову - зловрт ? Када су из њега отишли струцњаци и да ли су се стекли услови да се врате? Последњи озбиљан покушај био је пре више од четврт века. Оно што већина нас зна су бајковите приче о животињама, памтили смо им имена, читали текстове по новинама обојене присношћу, завидели волонтерима који их хране и брину о њима...и ништа нисмо знали о другој страни. А на другој страни је био, сада већ, деценијски мрак.
Гошћа емисије је Милка Кнежевић Ивашковић, некадашња волонтерка у београдском Зоолошком врту.

Неко је на друштвеној мрежи написао да чује крике мноштва птица које се хране угинулим рибама и знао је да је опет помор. Био је у праву. Птице су имале гозбу. Река Криваја је поново затрована. Инспектори који су изашли на терен затекли су угинуле рибе, а оне, још живе, пливале су непосредно испод површине, у потрази за кисеоником. Чућете еколошке активисте из Србобрана.

Често се чује да је здраво јести љуто - кажу да штити од рака, прија органима за варење и продужава зивот. Неко воли, па љуте папричице не једе само уз торту, а уз све остало, укључујући и бурек - може; неко не воли, а неко пати што не сме јер му желудац не трпи. Све што треба да знамо о љутој храни рећи ће нам нутрициониста Александра Мелић.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.