Чекајући ветар

Два билборда, један у Нишу, други у Београду, постављају питање које смо бар једном поставили себи кад нисмо имали коме другом: Када сте последњи пут јели прави мед? Гледали смо ту и тамо неку емисију, запамтили понешто о прављењу разлике између производа који је направила пчела и фалсификата који, осим што је нутритивно и здравствено безвредан - можда и штетан. Како оно беше? Ако се ушећери - прави је! А шта ако су фалсификатори научили како да се ушећери, а да није прави? Има нешто и са начином сливања са кашике - је л треба да цури са прекидима или без? А цена - ако тегла коста 500 динара, не може да буде прави. Баш лепо - кажу фалсификатори - и ми ћемо да ударимо хиљаду динара, ухватиће се на "ако не знаш шта је добро - гледај шта је скупо"... А где је ту инспекција? То питање поставља и Савез пчеларских организација Србије. Гост емисије је Горан Чакардић.

Замишљате ли понекад како вас кесе даве? Животиње не замишљају - оне већ имају искуство дављења. Не замишљају ни реке, ни дрвеће... и њих даве. Деца као папагаји понављају: "Једној кеси је потребно хиљаду година да би се разградила..." Упечатљива илустрација која је и даље само илустрација. Појединци носе торбе у куповину, али на једног таквог - долази бар десет који сваки производ пакују у посебну кесу. А кад не би биле џабе? Зелена посланичка група покренула је Иницијативу у Парламенту да се, за почетак, кесе плаћају. Било је и подршке међу посланицима, идеја је пренета Привредној комори Србије и ресорним министарствима на даље обликовање. И онда је све стало - не зна се ко је зауставио и зашто. Гошћа емисије је Марија Мутић, менаџер за односе са јавношћу Центра за модерне вештине.

Није баш да је много тога око нас смешно - или јесте смешно, али не на онај лепи, здрав начин. Не треба нам разлог за смејање, као што нам не треба ни за дисање. Без дисања умиремо, истина - много брже него без смејања, али и без смејања се гасимо и одузимамо здрављу шансе и потенцијале. Шта је јога смеха, да ли се деца смеју другачије него одрасли, можемо ли да се смејемо више, колико смо сујеверни и научени да се сваки смех на крају исплаче - о томе говори Маја Добрила Вукша, инструктор јоге смеха.

И као појединци и као држава машемо држањем до традиције, али кад год је због нечијег профита или чак само због немара, било угрожено нешто што има вредност бар зато што је старо вековима - нисмо га заштитили. Ако нешто и претекне - опстаће случајно. Амел Курбеговић из НВО "Пријатељи Бродарева" говори о штети коју је, у његовом крају, направила изградња хидроцентрала.

Аутор и водитељ емисије је Александра Вукићевић.