12:05
29. новембар некад и сад, југоносталгија
Срђан Цветковић и Андреа Јовановић
У социјализму је у новембру готово увек падао снег. На крају овог месеца славио се „Двадесет девети новембар" или „Дан Републике", у част Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, када је донета одлука да после рата, у чији се повољан исход без остатка веровало, створи социјалистичка држава. Ово је подразумевало и да је краљу Петру II и избегличкој Влади забрањен повратак у земљу.
У Јајцу су постављени принципи за оснивање федеративне државе југословенских народа после Другог светског рата, под вођством Комунистичке партије Југославије. Тада је предвиђено да Југославија буде федерација шест република: Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније, а тада су и утврђене границе споменутих република.
Прве асоцијације и сећања на 29.новембар су чувено спајање празника са викедном, свињокољ и партизански филмови на телевизијском програму. Школе, фабрике, месне заједнице, домови културе, улице, носили су у бившој држави име „29. новембар". И дан данас ћете чути некога да београдски Булевар деспота Стефана „крсти" датумом некадашњег Дана Републике, или да за станицу полиције у тој улици каже „двадесет девети".
Са распадом СФРЈ у свим њеним републикама је престало обележавање 29. новембра, осим у СР Југославији. Овај датум је у Србији и Црној Гори последњи пут био нерадан 2001. године, а наредне је укинут одлуком Савезне скупштине. О томе шта је 29.новембар представљао у бившој Југославији, како се некада тај датум празновао а како на њега гледамо данас као и шта је наслеђе 29.новембра и о феномену југоносталгије данас у емисији Речено и прећутано говоре историчар Срђан Цветковић са Института за савремену историју и филозофкиња Андреа Јовановић, ауторка подкаста Лукавство ума.
Аутор емисије је Марко Ђурић.
Autor:
Група аутора
Емитује се сваког дана од понедељка до четвртка, од 12:00. [ детаљније ]
Коментари