Степеник

На једном скупу историчара, Латинка Перовић је рекла: "Критичка и романтичарска историографија нису само две фазе, већ две тенденције које у српској историографији паралелно егзистирају."

На известан начин ова мисао могла би да послужи и као уводни мото њене најновије књиге "Доминантна и нежељена елита - Белешке о интелектуалној и политичкој елити у Србији, XX-XXI век", коју су објавили ДанГраф и Радио-телевизија Војводине.
Дело је настајало у последњих петнаест година и представља синтезу истраживања Латинке Перовић о маркантним представницима српске елите, а подстакнуто је и резултатима претходних налаза о припадницима интелектуалне и политичке елите у Србији 19. и 20. века. Студија настоји да утврди шта ове елите повезује са претходницима, шта их дели, колико се међусобно разликују и шта је у средишту њихових разлика.
Људи о којима се у књизи говори припадали су различитим генерацијама, међутим кроз све те нараштаје ишла је линија поделе која их је сврставала у доминантну или нежељену елиту.
Први део књиге посвећен је Добрици Ћосићу, писцу, националном идеологу и политичару - као средишњој личности интелектуалне и политичке елите у Србији друге половине двадесетог века. Нежељену елиту представљају Марко Никезић, Коча Поповић, Богдан Богдановић, Сима Ћирковић, Олга Поповић-Обрадовић и други који су територијалној експанзији претпостављали развој реалне државе и слободног грађанина.

О књизи "Доминантна и нежељена елита" Латинке Перовић, разговарамо са проф. Младеном Лазићем, социологом и Миливојем Бешлином, историчарем.

Ауторка емисије: Маријана Радуловић