субота, 03. сеп 2011, 13:02
Гости из прошлости
Кад се полагано стопе реке Обница и Јабланица и саграде Колубару, ту је Ваљево. Низводно, близу, Колубару онда обогате Љубостиња и Градац. Говор што у „Гостима из прошлости“ следи јесте о времену послетурском, о питомој варошици коју Колубара располућује и о житељима Ваљева који су се у прошлости издвајали између других.
У време панађура, живнула би читава варош. Прича је, дакле, о времену кад су Ваљевци још увек носили турска одела. Али, трговци који су „видели света" ишли су свакодневно у дугим, црним реденготима, увек закопчани, с црним узаним краватама, крутим високим крагнама, с тврдим полуцилиндрима нарочите врсте, доцније познате под именом шешира Јована Ристића, с рукавицама на рукама и штаповима од абоноса са рукуницом од слонове кости.
Најупадљивији представник европејског одевања и тога доба био је Живко Тадић, трговац-галантериста, који је ради робе ишао чак до Пеште и Беча. Пословао је и с Манчестером и највише је допринео да културнији живот са Запада допре и у Ваљево. Културнији живот приспео је најпре на десну обалу Колубаре, у део касабе где се стеснила чаршија, у Тешњар. Иде Живко Тадић блатњавим Тешњаром, са шеширом и штапом, а сви га загледају, очи не скидају. Прича је из времена када није било излога на радњама из којих би се могло видети шта у радњи има, већ се роба износила пред радњу на сандуке и вешала о врата и по прочељу куће. Пред тешњарским радњама стајали су шегрти, који су робу чували и призивали муштерије. Шегрти су били и трчкарала, они су слушали и газду и газдарицу, доносећи или односећи разне ствари по улици. Ишли су на пекарницу за хлеб и у њу односили разне ствари за печење...
Аутор: Бранислав Тодоровић Клинић.
Радио Београд 1, 13.00
Гости из прошлости
Autor:
Стална екипа емисије: драмски уметник Милан Милосављевић, музички уредник Радмила Дујаковић, организатор Милена Борчанин и уредник Мирјана Блажић.
"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]
Коментари