Гости из прошлости

Тодор Поповић је током живота свашта радио и свачим се бавио – био је официр са високим чином, чиновник у разним надлештвима, начелник Пиротског округа, предано је сарађивао у многим новинама... али да контролише контролоре није умео. А држави је баш то требало.

Зато га је председник Министарског савета Владан Ђорђевић послао на обуку у Бечки државни завод 18. фебруара 1889. године.

У Бечу је Тодор Поповић остао два месеца и о тим данима писао је у својим сећањима "Бледе успомене мога живота". Нарочити утисак на Тодора оставио је акробата Јапанац, који се по распетом ужету кретао слободно као птица. Био је у позоришту где је играо свима омиљени глумац Жирарден, којем се грохотом смејао, а и у галерији слика где је видео "Рафајлове слике, али зачињене". У Бечу му је све било "бестрага скупо", посебно књиге - 3 и по форинте платио је "Ану Карењину" на француском, а ни 'аљине нису биле јефтине - за две су му тражили више од 50 форинти, а од државе је за два месеца бечког трошка добио укупно 60. "Једва живу главу извукох од скупоће" - писао је Тодор Поповић у својим успоменама на дане проведене у Бечу.

Аутор: Бранислав Тодоровић Клинић.

Радио Београд 1, 13.05

Слика са насловне стрне: Бечка опера 1900. година.