Алберт Швајцер

У топлој екваторијалној ноћи у Габону, уз обалу реке Огове, у дрвеној бараци подигнутој на стубовима, гори једна петролејка. За грубо тесаним столом седи човек крупних, сељачких шака и густих, неукроћених бркова. На поду, поред његових ногу, пружила се млада антилопа, на књигама дрема мачка Сизи, мачак Пиколо му је у крилу, а на греди изнад врата стражари пеликан Парсифал. Човек за столом не пише медицински извештај, иако је читаво поподне провео у операционој сали. Док му се влагом натопљени листови лепе за подлактице, он исписује поглавља о кризи западне цивилизације. Потом седа за специјални педални клавир, изнутра обложен поцинкованим лимом, како га термити не би појели, и свира Бахове фуге. Тај усамљени ноћобдија, др Алберт Швајцер, и да је остао у Европи, био би упамћен као вишеструки геније.

Као теолог, књигом Потрага за историјским Исусом преокренуо је савремено хришћанство.

Као оргуљаш светског гласа и музиколог, одгонетнуо је сликовни језик Бахове музике и спасио велики број старих европских оргуља од индустријског преправљања.

Као филозоф, још пре Првог светског рата упозорио је да технички напредак без етичке основе води човечанство у пропаст.

Са тридесет година напустио је катедру у Стразбуру и концертне дворане. Уверен да своје таленте мора отплатити непосредним служењем људима, уписао је медицину, постао хирург и отишао у Габон. Тамо је, у мисионарској станици, у преуређеном старом кокошињцу, отворио прву амбуланту из које ће израсти чувена болница у Ламбаренеу. Ту је, пловећи уз реку Огове, формулисао своју кључну етичку идеју, „страхопоштовање према животу“, принцип по ком је сваки живот, од човека до биљке и инсекта, вредан очувања.

Као добитник Нобелове награде за мир, целокупан новчани износ уложио је у изградњу насеља за лепрозне болеснике, а последњу деценију живота посветио је борби против нуклеарних проба и постао један од најутицајнијих моралних гласова против хладног рата.

Он је наш данашњи гост из прошлости – др Алберт Швајцер.

Глумац – Синиша Убовић

Аутор, наратор и уредник – Мирјана Блажић