Да ли је лето на друмовима опасније од јесени и зиме?

Ни јучерашњи дан није, нажалост, прошао без вести о трагичним погибијама учесника у саобраћају на друмовима у нашој земљи. На тај начин је од почетка године, према последњим подацима Управе саобраћајне полиције, живот изгубило више од двесто људи, уз опаску да је тај број мањи у односу на исти период прошле године, али и неминовну констатацију да је сваки изгубљени живот у саобраћају ненадокнадиво превелики губитак. Такође, није могуће отргнути се утиску да се - рекло би се парадоксално - страдање повећава са доласком лета и бољих услова за вожњу. Чини се да на психологију учесника у саобраћају више и на гору страну утичу опуштање и хрљење у забаву и одмор од магли, киша, снегова и леда. И то није нови феномен. Зашто је лето можда и опасније за вожњу од јесењих и зимских месеци и зашто камере на саобраћајницама, казне, па ни свакодневне вести о честим фаталним исходима не доприносе подизању свести о неопходности безбедне вожње, која је уједно и најбржа у смислу стизања на циљ пута - разговараћемо са пуковником полиције Дејаном Стевићем из Управе саобраћајне полиције МУП-а Србије.

Европска централна банка планира да до краја 2029. године уведе стабилну дигиталну валуту. Њоме би потрошачи могли безбедно да плаћају у продавницама, на интернету или директно једни другима. Све би то било гарантовале европске монетарне власти. Такви планови представљају и геополитичку нужност у свету у којем америчка влада изненада мења трговинска правила, преко ноћи уводи царине или пооштрава контроле извоза вештачке интелигенције – у таквом окружењу, независност сопствене валуте постаје све важнија. Познато је да је Европа у великој мери зависна од америчких платних система, попут Vise и Mastercarda, а услуге мобилног плаћања као што су Google Pay, Apple Pay или PayPal стварају додатни ниво зависности. Шта увођење дигиталног евра значи за грађане и мала предузећа и да ли ће се примена те валуте односити и на Србију - Сандра Цвијановић је разговарала са Владимиром Васићем, финансијским консултантом.

У делу емисије посвећеном актуелним темама из света говорићемо о томе зашто се Беч сматра једним од најуспешнијих примера социјалне стамбене политике у Европи и не само у њој. Реализација најуспешнијег концепта стамбеног збрињавања у свету започета је још 1919. и траје све до данас. Са око 250 хиљада станова у власништву града, Беч је највећи станодавац на свету са многим генерацијама задовољних станара, не обавезно у стању нужде. О томе ћемо разговарати са некада колегом новинаром, а сада наставником у бечкој Политехничкој школи Дејаном Ристићем, који и сам живи у једном од бечких социјалних станова.

Уколико већ не знате, упознаћемо вас са једним правим малим рајем природе надомак Београда - туристичко-огледним пољопривреним добром "Мали Дунав" у близини Винче - живој макети реке Дунав, дугој више од хиљаду метара, а насталој у кориту бившег загађеног потока Шугавац, о којем се старају студенти и професори Пољопривредног факултета у Земуну, а међу њима, од самог почетка, и редовни професор Зоран Марковић.

Са вама - Елизабета Арсеновић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом