Премијера
Два века Матице српске
Поводом два века од оснивања Матице српске угостили смо Драгана Станића, председника наше најстарије књижевне, културне и научне институције који је говорио о историјским околностима које су утицале на рад, најважнијим достигнућима, добротворима, популаризацији и бризи о култури.
Autor:
Бранка Селаковић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Историја Матице српске сеже у 1826. годину када је ова установа основана у Пешти. Почетак њеног званичног рада најавио је 1823. Георгије Магарашевић, професор Српске православне велике гимназије у Новом Саду и оснивач Сербске летописи (од 1873. Летопис Матице српске). У раду часописа активно је учествовао и професор и директор Новосадске гимназије, Павел Јозеф Шафарик, пишући о словенским народима, књижевностима и културама. Од самог почетка идеја је била да се на једном месту прикупи свеколико књижевно и научно стваралаштво Срба, да се чува и негује наш национални идентитет, али и идентитет словенских нација уопште, или како то Магарашевић вели: „Све што се год Словенског народа от Адриатског до Леденог, и от Балтиског до Црног мора вообшче; а особито што се нас Сербаља тиче и то у књижевном призренију, све је то предмет Сербске летописи“.
Када је групу предузимљивих трговаца из Пеште покренула идеја да осим очувања и помагања Серпске летописи размишљају и о оснивању установе која би објединила српску књижевност, науку и културу, уистину почиње 200-годишња прича о Матици српској. Најактивнији је био Сремац, Јосиф Миловук, те Гаврило Бозитовац из Пеште, Јован Деметровић родом из Далмације, банаћани Петар Рајић и Георгије Станковић, Андрија Розмировић из Сремских Карловаца и књижевник Јован Хаџић, родом из Сомбора.
Основна идеја је била саборност и окупљање ради заједничког циља, за добробит свих. Обезбедивши сопственим новчаним прилозима почетни капитал будућег Друштва, изабравши Јована Хаџића за председника, потписали су се укруг, не истичући било чију важност, а текст документа је гласио: „Ми доле потписани добровољно се слажемо и установљавамо једно Дружство као једно тело које равним (истим) и једним јединим духом за ползу (корист) и славу народну дише. Повод к заведенију овога Дружства јесте једина љубов и ревност (старање) к обштему благу, а намереније јест распрострањеније књижества и просвештенија народа србског то јест да се књиге рукописне на свет издају и распрострањавају и то сад, и одсад, без престанка за свагда“.
Музичка уредница: Марија Радојевић
Ауторка емисије: Александра Јагодић
Коментари