Хумористичка емисија
Драги слушаоци, не знам како ви, али ја још увек гајим какву-такву веру у људе. Један од важнијих услова да је очувамо је свакако и добро упознавање људи и њихових врлина, али и мана. Јер, многе од нас још боље дефинишу ти недостаци, слабости, па чак и зависности од којечега.
С тим у вези, седим ти ја са двојицом пријатеља, Алкохоличарем и Женомрсцем. И нешто причамо о пролазности живота, кад ће овај други:
- Ја стварно више не могу да се малтретирам са женама. Са њима никад не знаш на чему си, а ни шта те чека. Ево, рецимо, ова последња с којом сам био ме је оставила - због мужа!
На шта је Алкохоличар одговорио као из топа, боље рећи као из чепа:
- Па кад ме не слушаш! А сто пута сам ти рекао - ракија је лек за све болести и проблеме. Чак и кад немаш проблем, само попијеш две више, и онда га имаш. Али, не вреди, ти си запео - жене па жене. А видиш, ракија ти никада не би урадила тако нешто. Она ме никада не оставља, па зато не могу ни ја њу.
И тако би они филозофирали ''летњи дан до подне'', да се нисам ја умешао.
- Слушајте, вас двојица! - рекох им - Ви сте ми јако драги, али имате неке очигледне проблеме. Је л’ знате ви да сад постоје и психијатри, и оне клинике за лечење болести зависности? Има решења! И што се, бре, не угледате мало на мене? Ја нити имам проблема са женама, нит’ са алкохолом. Додуше, немам ни било каквог додира са тим стварима…
Заборавих да поменем да и ја имам надимак. Мене зову Генерал. Дуго сам мислио да је то због мог јаког карактера и стратешког приступа.
Међутим, чуо сам да ме зову Генерал зато што се увек накнадно правим паметан. Знате оно - “после битке сви су генерали.”
Аутор текста Огњен Шестић
Музички сарадник: Петар Вукосављевић
Коментари