Далеко је Америка

У центру пажње данашње емисије је дебакл, један од највећих у историји, наше фудбалске репрезентације. Синоћ је Енглеска у Београду победила са 5:0 у квалификацијама за светско првенство које ће се следеће године одржати у САД, Канади и Мексику. Србија, практично, од Мундијала у Катару, тачније од историјске победе у Лисабону против Португалије више не игра фудбал по мери навијача, иако је, формално, било резултата. Пласман на европско првенство остварен после 20 година у никада слабијој квалификационој групи, када смо били други иза Мађарске, а испред Црне Горе и Бугарске. Тада смо, од 12 могућих, у дуелима са Мађарима и Бугарима освојили само 2 бода. Да не беше Црногораца... Пласирали смо се у “А” дивизију Лиге нација и ту опстали, али, али, али...више не личимо на тим који је спреман да одигра егал утакмицу са најјачим ривалима. Синоће смо доживели дебакл, катастрофу, добили спортски шамар који свакога ко воли Србију боли. Још ако само можемо да претпоставимо да ћемо због бројних испада навијача, од звиждања гостујућој химни, преко ласера, закрчених пролаза, непримереног скандирања...бити кажњени, онда можемо да се прибојавамо да ћемо уутакмицу против Албаније играти пред празним трибинама. Много је проблема, увек се бавимо последицама, него узроцима. Селектор сматра да не треба да поднесе оставку, јавност му скоро једногласно поручује да је време за одлазак.