Одлазак папе Фрање, омиљеног и ван престола Светог Петра

Као мало која вест последњих година у, рекло би се, никада више разједињеном свету - што, апсурдно, појачава његово све веће претварање у глобално село - јуче је од‌јекнула вест да је у 89. години у Риму преминуо духовни поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања.

Ко је био у прилици да га види на Тргу Светог Петра у Ватикану у недељу на Ускрс - чинило се то тада као још једна његова победа у очувању одувек крхког здравља - у неверици је, али са сазнањем да је присуствовао историјском догађају. Ведри, насмејани папа који је зрачио детињом невиношћу и чија је љубав за људе просто кипела из свега што је радио и говорио, преселио се у свет за који је веровао да је бољи са света на ком је делао да постане бољи. И док читамо и слушамо апокрифне детаље о његовом животу, попут оних да је, будући Аргентинац, у младости био страствени играч танга и доживотни навијач малог локалног фудбалског клуба у Буенос Аиресу, питамо се како је син италијанских исељеника у Аргентину пред Други светски рат успео да се његов понтификат већ сада назива револуционарним, а да и даље остане омиљен код традиционалиста Римокатоличке цркве, додуше не свих. О томе ћемо разговарати са Сањом Лучић, дописником наше куће из италије и религиологом др Драженом Павлицом.

У "Магазину на Првом", на Дан планете Земље, чије обележавање сваког 22. априла добија све више смисла с обзиром на разорни утицај човека на природу, најавићемо уручење традиционалне награде Друштва стручњака еколошких наука Србије, повеље „Зелена планета“ за учињено добро природи, овогодишњем добитнику, песнику Љубивоју Ршмовићу.

Са вама - Елизабета Арсеновић