Река Студеница не сме у цеви - апел више од двесто домаћих научника

"Ми, доле потписани научни радници, овим писмом изражавамо дубоку забринутост и оштро противљење планираној изградњи минихидроелектране „Студеница С4-Градина“ на реци Студеници у граду Краљеву и пружамо пуну подршку захтевима грађана и њиховим удружењима, а нарочито грађанима Ушћа за обуставу свих активности ради изградње предметне МХЕ и заштиту целог тока реке Студенице и њене клисуре" - овим речима почиње апел научне заједнице упућен најширој јавности који је потписало више од двесто наших научника, специјалиста у различитим областима, а који је објављен крајем прошле седмице.

"Иако се минихидроелектране често представљају као еколошки прихватљив извор енергије, њихова изградња има озбиљне последице по Природу - оне нарушавају водни режим, угрожавају биодиверзитет и мењају природну динамику река. Вода није само извор енергије, већ пре свега извор живота и кључни фактор у очувању природне равнотеже. (...) Свака промена у водотоку, а посебно проузрокована изградњом 30 метара високе и у круни сто метара широке бране, извесно ће имати далекосежне негативне последице по реку Студеницу, њен слив и заштићено подручје кроз које скоро целим својим током тече", наводи се између осталог даље у писму научника. Да ли ће овај апел коначно, после више од три и по године борбе мештана Ушћа код Краљева и многобројних еколошких организација, допрети до свести (и савести) доносилаца одлука и трајно зауставити радове на изградњи минихидроелектране на Студеници, о томе ћемо разговарати са нашом гошћом Жаклином Живковић из Иницијативе "Право на воду".

Словенија је, као тек трећа држава у Европи, пред усвајањем закона који би требало да трговинским ланцима забрани бацање хране пред истеком рока трајања и обавеже их да иста буде донирана у хуманитарне сврхе. Зашто се државе тако нерадо укључују у законско регулисање токова вишка хране чија би дистрибуција за огроман број људи значила не само достојанственији живот, већ и спас - једно је од питања која ћемо поставити Срђану Будимчићу, оснивачу Банке хране Војводине.

У "Магазину на Првом" бићете у прилици да чујете више и о Музеју Нобелове награде у Стокхолму, који поставком "Ствари које су промениле свет" на посебан начин говори о добитницима тог највећег светског признања, а који је однедавно богатији за још један артефакт - налив перо нашег нобеловца Иве Андрића. Саговорница нам је директорка Музеја Града Београда Јелена Медаковић.

Са вама - Елизабета Арсеновић