Потрошаки бојкот у новој фази, на мети појединачни малопродајни ланци

Једна од најприсутнијих тема у нашој јавности су цене, пре свега основних намирница и потрепштина, које су међу највишим у Европи. Недељама трају и покушаји потрошача да, бојкотом највећих трговинских ланаца, изазову рекацију која би довела до снижења цена. У току је једнонедељни бојкот трговинског ланца Делез на који је позвало Удружење Ефектива. То је трећи бојкот овакве врсте ове године. Први је, 31. јануара, био једнодневни, док је други трајао пет дана, од 10. до 14. фебруара. Оба пута потрошачи си позвани на бојкот пет великих трговинских ланаца. У трећем таласу, бојкотује се по један трговински ланац, на период од по седам дана. Извршни одбор Делез Србија саопштио је да дели незадовољство потрошача због раста цена, али и напомиње да је та компанија последња карика у ланцу снабдевања због чега има ограничену могућност да утиче на цене. Делез позива све учеснике на сарадњу како би цене биле што ниже за купце јер је то, како тврде, заједничка одговорност. Економисти понављају да проблем високих цена не могу да реше никаве појединачне акције потрошача, ма како масовне биле, већ искључиво суштинска промена постојећег система, од произвођача, преко добављача до малопродаје. Наш саговорник је професор Економског факултета у Нишу Бобан Стојановић.

Анализирамо „оквирни споразум“ администрације Доналда Трампа и украјинских власти о ретким минералима. Документ предвиђа да Кијев половину прихода од продаје улаже у посебан фонд којим ће управљати Американци, али не помиње безбедносне гаранције на којима је претходно инсистирао председник Украјине Володимир Зеленски. Вашингтон сматра да је споразумом начињен први корак ка миру а потписивање се најављује већ за петак у Белој Кући. О споразуму, изгледима за прекид сукоба и обрисима мировног решења разговарамо са дипломатом Срећком Ђукићем.

У данашњем Магазину подсетићемо и на више од 11 хиљада километара дугу одисеју од Крагујевца до највише планине Африке, Килиманџара, на коју се пре пола века отиснула екипа од 11 чланова - радника крагујевачке Црвене заставе, новинара, сниматеља, редитеља и возача. Караван од пет тада популарних Стојадина, односно аутомобила Застава 101, прошао је кроз Грчку, Египат, Судан, Уганду, Кенију и, коначно, Танзанију и после месец и по дана вратио се кући, у Југославију. Поред ентузијазма, требало је и мало лудила, изјавио је више пута један од организатора ове експедиције и наш гост, професор Архитектонског факултета у пензији Милан Ракочевић.

Са вама, Јелена Видић.