Премијера ремастеризоване дечје драме

Драган  Лукић: Време за чвргање, други део

Ово је носталгична прича Драгана Лукића о сопственом детињству и одрастању у зиму 1944. и пролеће 1945. године у Београду. Главни јунак његове приче Гидра жели да постане писац и примају га у Омладински дом „Пашино брдо” да уређује зидне новине. Поред њега ту је читава лепеза ликова и места која су обележила сазревање младог Драгана Лукића, когa у драми представља дечак Гидра. Он живи са оцем Ацом, мајком Томанијом и млађим братом Јовицом, с којим се стално сукобљава, па чак и на фудбалском терену јер играју за различите клубове. Јовица би хтео да постане вођа Цветковаца, дечака из шире околине некадашње Цветкове кафане и да спроводи правду и песницама ако треба. Јовичина дружина често свраћа до рингишпила којим управља чика Џивџан, легенда из краја. Други лик коме се такође диве сви дечаци је кројач Светозар, који је био у шпанском грађанском рату и зна да на гитари свира шпанске револуционарне песме. У једној од најжешћих туча између Цветковаца и дечака из Омладинског дома „Пашино брдо”, у којој на супротним странама учествују и Гидра и Јовица, Гидра извлачи дебљи крај али се браћа ипак мире. Јовица се спрема за возача трамваја, а Гидра остаје при својој амбицији да једног дана постане песник. Гидра као да схвата да се налази на преласку из детињства у младићко доба и тражи на крају приче од чика Џивџана да се сам провоза на рингишпилу како би размислио о животу. Цела прича је меланхолично присећање аутора драме на време када је тим дечацима живот „ударио по неку чвргу” јер су морали мало раније да престану да буду деца и уозбиље се.