Међународни дан жена на селу - одувек јаке, да буду самосталније

Баве се пољопривредом, сточарством, кућним пословима, брину о свим члановима домаћинства, али многе од њих немају социјално, пензијско, често ни здравствено осигурање. Жене на селу су неретко друштвено невидљиве и у лошем материјалном положају иако имају кључну улогу у опстанку и развоју руралних средина. На Међународни дан сеоских жена још једном отварамо тему њиховог положаја у нашој земљи. Овим проблемом баве се државни органи али и бројне невладине организације које указују на корен проблема, уврежени стереотип да се одричу наследства у корист мушких сродника. Ипак у годинама за нама постигнут је не мали искорак у побољшању њиховог положаја а економско оснаживање и укључивање у актуелне друштвене токове, као што је неопходност дигиталне писмености, су међу приоритетима. Једна од најагилнијих активисткиња у сфери побољшања положаја сеоских жена, оснивачица Удружења жена „Сачувајмо село“ из Прибоја, Малина Станојевић је саговорница Магазина.

Организација Достигнућа младих од 2005. године у средњим школама у Србији спроводи пројекат Ученичких компанија. Идеја је да током једне школске године ђаци стекну предузетничке вештине, практична знања и способност пословања и вођења предузећа, у чему им помажу наставници-ментори и пословни ментори. Међутим, због законских ограничења, већина ученичких компанија се угаси после националног такмичења, јер су оснивачи малолетна лица која не могу да региструју фирму. Један од ретких примера ученичких фирми које су наставиле да послују је стартап компанија Мувабли из Младеновца. Зато су саговорници Магазина Дарко Радичанин из организације Достигнућа младих и суоснивачица предузећа Мувабли Анђела Кањо.

У Загребу је прошле седмице свечано отворен Српски културни центар. Изложбом „Барбарогениј надреализма“ почели су и Дани српске културе у чијем ће центру пажње ове године бити стваралаштво прослављеног писца и сценаристе академика Душана Ковачевића. Центар је отворен у срцу хрватске престонице, на локалитету који је враћен српској заједници. Отварању Српског културног центра у Прерадовићевој улици у Загребу присуствовао је и министар спољних послова Србије Марко Ђурић, што је догађају додало и политички и дипломатски значај. Осим у Загребу, у Хрватској су у релативно кратком року отворени Српски културни центри и у Вуковару, Славонском Броду, Удбини, Книну, Белом Манастиру, Осијеку и Глини. Како њихово отварање дориноси побољшању положаја српске заједнице у Хрвасткој, и да ли је долазак министар Ђурића у Загреб наговештај снижавања тезија на релацији Србија-Хрватска, питамо професора ФПН и члан руководства Српског народног вијећа у Хрватској Дејана Јовића.

Са вама, Јелена Видић.