Сусрет са деспотском одеждом и витешком вештином новог доба, а старог кова

Изложба „Чекајући сталну поставку" Историјског музеја Србије, отворена априла прошле године поводом шест деценија од оснивања те институције културе, обогаћена је почетком јуна новим значајним предметима – реконструкцијама одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Првог, према ктиторској фресци у његовој задужбини, манастиру Манасија, а другог - према приказу на повељи која се чува у светогорском манастиру Есфигмен. Реконструкције одежди је, у консултацијама са релевантним стручњацима и са тимом сарадника, израдила наша позната и награђивана костимографкиња Јелена Стокућа, која ће тим поводом бити гошћа "Магазина на Првом". Чућемо шта јој био највећи изазов у раду, који су материјали коришћени за средњовековне владарске одежде и колико су слични оригиналним, колико дуго је трајао посао на њиховој изради, али и зашто је било важно да црвени сакос широких рукава деспота Ђурђа Бранковића буде урађен у престижној ткачкој радионици у околини Лондона те шта је то сакос, баш као и лорос, манијакис или, рецимо, периврахион.