Приче Лазе Лазаревића

Она говори о књизи прича Лазе Лазаревића. Поред књижевности, Лаза Лазаревић (1851-1891) бавио се медицином. Био је један од најистакнутијих лекара у Србији свог доба, аутор већег броја научних прилога из области медицине. С невеликим бројем написаних приповедака, Лаза Лазаревић спада међу најзначајније прозне ствараоце у српској књижевности. Највећи је уметник међу реалистичким приповедачима, творац српске психолошке приповетке и један од најбољих стилиста у историји наше прозе. Приче као што су "Вертер", "Ветар", "На бунару", "Први пут с оцем на јутрење", "Школска икона", "Све ће то народ позлатити", "Швабица" спадају у сам врх приповедачке уметности.

Наша саговорница говори о својим читалачким почецима, о првим књигама које је у животу прочитала, о сусрету са делима Иве Андрића и Милоша Црњанског, о томе како је открила приче Лазе Лазаревића и зашто их је заволела. Читалачки доживљај Лазаревићевих прича наша гошћа назива својеврсном епифанијом.

Горана Раичевић редовни је професор Филозофског факултета у Новом Саду. На Одсеку за српску књижевност анагажована је на сва три нивоа студија, и предавач је на више предмета. Магистрирала је на теми америчке теорије рецепције а докторирала радом посвећеном есејистици Милоша Црњанског. Објавила је више монографских студија у којима се бавила разним књижевним темама, и стваралаштвом и животом Милоша Црњанског и Иве Андрића. Преводи са енглеског језика, како теоријску литературу, тако и белетристику. За књигу "Агон и меланхолија: живот и дело Милоша Црњанског" добила је више награда, међу којима је и награда "Никола Милошевић" Другог програма Радио Београда. У Академској књизи уредница је Целокупних дела Александра Тишме.

 Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић.