Нове технологије у служби чистијег ваздуха

Неконтролисана експлоатација земљишта током последњих деценија, са интензивном обрадом и обилном применом вештачких ђубрива и пестицида, довела је до деградације плодних ораница. У перспективи, читаво човечанство би могло бити суочено са проблемима у снабдевању храном. Један од начина да је буде довољно за садашње и будуће генерације јесу решења заснована на обнови земљишта и биодиверзитета. Недавно је основан Савез за регенеративну пољопривреду, као корак ка стварању одрживије, отпорније и исплативије пољопривреде у Србији, а прошле седмице представљени су и циљеви. Међу оснивачима је компанија ГИЛАБ из које је и наш саговорник Драгутин Протић.

У Србији је тек трећина територије под шумом, што је најнижи степен пошумљености у региону и далеко нижи од просека за Европску унију. План је да се у наредној деценији достигне 41,4 одсто пошумљености, што многи сматрају неостваривим. У медјувремену стручњаци упозоравају да треба много више да бринемо о постојећим шумама, што подразумева читав низ мера превенције како бисмо се заштитили од пожара и последица климатских промена. О овој теми говоримо поводом Међународног дана шума, а саговорник нам је професор Шумарског факултета Слободан Милановић.

Ближимо се крају грејне сезоне, а високе температуре значе и крај периода високе загађености ваздуха. Чини се да још нисмо довољно урадили на извору пробема, а то је и даље велики број индивидуалних ложишта на чврста горива и прекомеран саобраћај. До тада се некако боримо са разним пречистачима, али од посебне помоћи би нам могао бити један који је производ примене нове технологије, а осмислили су га стручњаци института "Михајло Пупин".

О паметном пречистачу КОСАВА сазнаћемо више у разговору са професором Александром Родићем руководиоцем тима Института.

Уредник и водитељ Оливера Стајић