''Антигона''

Главни ликови ове трагедије симболизују међусобно супротстављене идеале и тежње, а сукоб непомирљивих ставова на крају доводи до катастрофе. У средишту драмске радње је Антигона и њена сестринска љубав, а извор сукоба и узрок Антигониног страдања је несклад између налога и закона власти на једној страни, и налога или диктата срца и неписаних закона морала на другој.Главни ликови ове трагедије симболизују међусобно супротстављене идеале и тежње, а сукоб непомирљивих ставова на крају доводи до катастрофе. У средишту драмске радње је Антигона и њена сестринска љубав, а извор сукоба и узрок Антигониног страдања је несклад између налога и закона власти на једној страни, и налога или диктата срца и неписаних закона морала на другој.

Наш саговорник говори о својим првим прочитаним књигама, о делима која су му током живота била значајна, о сусрету са делима античке књижевности, међу којима су биле и античке трагедије. Чућемо зашто наш гост воли дело ''Антигона'', и зашто сматра да се делима класичне књижевности треба често враћати.

Никола Маринковић је дипломирао и мастерирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где завршава докторску дисертацију на модулу Српска књижевност. На матичном факултету од новембра 2018. запослен је као истраживач приправник, а од 2021. као истраживач сарадник. Крајем 2023. изабран је за новог главног и одговорног уредника Српске књижевне задруге.

У издавачкој кући Catena mundi од 2014. године радиo је на позицији извршног уредника. На том послу организовао је више трибинских програма и уредио преко стотину наслова. Наш гост је објавио је преко 180 књижевних критика, есејистичких и научних радова у домаћој и страној стручној и општој периодици, као и у зборницима радова. Приредио је више књига, од чега два зборника књижевнокритичког и есејистичког типа о српској авангарди и Фјодору Михајловичу Достојевском, те изабране текстове Бранислава Нушића, Владимира Дворниковића и краља Петра I Карађорђевића. 

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић