"Boreout", синдром због ког млади масовно мењају посао

Одлазите ли на посао с осећајем апатије и мањком интереса за радне задатке који вас чекају? Да ли оно што радите доживљавате као рутину, а не изазов? Да ли вам време на послу пролази споро, а ви се осећате бескорисно? Ако је ваш одговор на једно или више ових питања ‘да‘, могуће је да спадате у 32 одсто Европљана који пате од тзв. boreout синдрома. На глобалном нивоу показатељи су још гори, чак 80 одсто запослених сматра да нису довољно ангажовани на радном месту. Boreout је дијамтерално различит од сада већ свима познатог burnout-а, односно сагоревања на послу. Име овог синдрома је изведеница из енглеске речи boredom, односно досада, а манифестује се као хронични осећај досаде и неискоришћености личних капацитета на радном месту. Као последице јављају се депресија, анксиозност, стрес и несаница, а према новијим истраживањима, избио је на прво место разлога за напуштање посла, пре свега младих људи. О самом синдрому али и очекивањима младих који тек ступају на тржиште рада за Магазин говори стручњак за људске ресурсе Бојана Грујин.

У Србији је све више деце оболеле од великог кашља, у народу познатијег као "болест од 100 дана". У октобру ове године је регистровано 78-моро оболеле деце, док их је током 2021. и 2022. било само 5. Према званичним подацима највише је обелелих узраста до 12 месеци, али све је више и заражене школске деце од 10 до 14 година. Велики кашаљ је заразна болест дисајних путева коју изазива бактерија бортадела пертусис. Иако је у нашој земљи вакцинација против пертусиса обавезна, што значи да би деца током првих шест месеци требало да приме три дозе вакцине, у периоду од 2020. до 2022. године није достигнут циљ да 95 одсто деце буду вакцинисано. О томе како смо дозволили да нам се врати готово заборављена, а за најмлађе пацијенте често и врло ризична болест за Магазин говори педијатар Зоран Вујновић.

У Бриселу је одржан састанак министара спољних послова Европске уније и Западног Балкана. Претходно јеЕвропска комисија објавила извештај о напретку свих земаља кандидата, али и усвајила План раста за Западни Балкан, вредан шест милијарди евра, чији циљ је да региону донесе неке од предности чланства пре приступања и подстакне економски раст. Из Брисела редовно стижу и поруке да се дијалогом и сарадњом решавају проблеми које државе Западног Балкана имају међу собом. То се посебно односи на нормализацију односа Косова и Србије. Уочи министарског састанка, у косовској јавности појавио се, тврди бивши шеф Косовске информативне агенције Бурим Рамадани, предлог статута Заједнице српских општина који је у октобру у Београд и Приштину донела дипломатска петрока. Текст је изазвао доста негодовања косовских политичара и аналитичара, Брисел не жели да комнтарише „документе о којима се преговара“. Наш саговорник о евроинтеграцијама Србије и региона и будућности преговора Београда и Приштине је сарадник Института за европске студије Милан Игрутиновић.

Са вама, Јелена Видић.