недеља, 05. нов 2023, 10:05
Кула Тодора од Сталаћа и Мојсињска света гора
Пред нама је једна прича из далеке прошлости, толико стара да је уроњена у легенду и маглу којом народно предање обавија давне догађаје, важне и вредне памћења. Причала су нам је два истинска заљубљеника у историју сопственог краја, са много жара и уверења, који се виђају код људи са однегованом приврженошћу родном крају и старим причама. А прича прати наш историјски усуд, са херојима и витезовима, биткама за слободу и великим љубавима које побеђују страх од смрти и памте се кроз векове.
Место радње је Сталаћ, близу Мораве, крушевачки крај. Причу смо забележиле на Мојсињској гори, одмах поред импозантних остатака куле Тодора од Сталаћа, са Драганом Чапкуновићем И Славољубом Љубисављевићем. Они су чланови неколико удружења усмерених на покушај да од заборава отргну и оживе херојство Војводе Пријезде, и прича о граду његовог оца, Тодора од Сталаћа. Можемо пратећи називе поменутих удружења да, у начелу, разумемо о чему се заправо ради. Окупљају их друштва “ Чувари Мојсињске свете горе”, “Под крилима Арханђела” и “Тодор од Сталаћа”.
Важно је још рећи да нам ова прича доноси много од оног горе поменутог, маглом обавијеног народног предања, и како је у све уплетена и легенда, помешана са историјски провереним истинама. Такве приче и наши саговорници су, извесно је, слушали у зимска предвечерја, поред пећи, док је напољу дувао ветар и свирао међу кућама. Хук ветра прати и наше данашње разговоре, и саставни је део сцене: брдо, кула, остаци средњевековног града, спектакуларан поглед на шуме и ливаде око нас… И узбудљива прича наша два приповедача, о свом сну, да оживљавајући и враћајући у сећање ове давне догађаје, оживе овај део Србије. Јер приче привлаче људе, као што су тамо одвеле и ваше репортере, Елизабету Арсеновић и Мирјану Никић.
Коментари