Колико је оправдан страх од дигиталне деменције?

Живот у окружењу разних екрана и монитора већ одавно је наша свакодневица - били су то давно, давно, у првој половини 20. века најпре телевизори, затим од осамдесетих година компјутери, а последње године прошлог столећа многи од нас испратили су већ са једним екраном у руци - екраном мобилног телефона. Прве године овог, 21. дефинитивно је обележио све убрзанији развој дигиталних технологија, пођеднако када су у питању тзв. хардвер, односно справе путем којих смо у контакту са њима, као и софтвер, односно програми који су преко њих доступни. Мало пре уласка у другу деценију 21. века појавиле су се и прве дигиталне друштвене мреже, а за петнаестак година то јест до данас, живот ван њих је постао безмало незамислив посебно за млађе генерације. Какву је то промену суштински донело човечанству и како ће утицати на људску заједницу у ближој и даљој будућности - питања су која су све више предмет истраживања разних грана науке. Један део научника упозорава на могућност тзв. дигиталне деменције, термин скован да обухвати и опише све промене у сазнајним и другим функцијама које се јављају као последица дуготрајне изложености дигиталним уређајима. У чему се очитују такве промене, које су њихове последице које се већ виде и може ли се говорити о оним далекосежнијим - нека су од питања за нашу саговорницу, др Бојану Бодрожа, доценткињу на Одељењу за психологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.