уторак, 31. окт 2023, 20:00
Реприза
Сликар Коста Миличевић
Коста Миличевић, најзначајнији представник нашег импресионизма, рођен је у свештеничкој породици, близу Скадра. Уметничко школовање у Српској цртачко-сликарској школи Кирила Кутлика у Београду и краћи боравак у бечком атељеу Хајнриха Штреблова, заокружио је самосталним студијама у Минхену (1901/02), као и неформалним усавршавањем у Уметничко-занатској школи Ристе и Бете Вукановић. До одласка у рат 1914. године постаје члан "Ладе" (1910), а његово стваралаштво карактеришу мотиви Савиначке цркве и импресионистички портрети, као и већ издефинисан сликарски језик, уочљив и на сликама из колекције Павла Бељанског "Црква Св. Саве" и "Дечак са белим шеширом" (1913).
Малом серијом пејзажа из Велеса (1915) и с Крфа (1916/17), Миличевић достиже зенит стваралаштва, уз доминантну примену чистих ликовних елемената етеричног поднебља Јонског мора, над дотадашњим лиричним континенталним амбијентом. Овај сликар припада генерацији уметника која је углавном нестала по завршетку Првог светског рата, претходно отворивши пут за долазеће генерације наших интимиста и сликара поетског реализма између два светска рата. Малом серијом пејзажа из Велеса (1915) и с Крфа (1916/17), Миличевић достиже зенит стваралаштва, уз доминантну примену чистих ликовних елемената етеричног поднебља Јонског мора, над дотадашњим лиричним континенталним амбијентом. Овај сликар припада генерацији уметника која је углавном нестала по завршетку Првог светског рата, претходно отворивши пут за долазеће генерације наших интимиста и сликара поетског реализма између два светска рата.
У вечерашњој емисији говоримо о животу и ликовном стваралаштву сликара Косте Миличевића.
Аутор емисије : Александра Јагодић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
.JPG "фудбалер др Душан Хаџи Петровић")
Коментари