Пећина Алтамира

Алтамира је откривена случајно 1868. године. Пратећи свог ловачког пса који је прогонио плен, улаз у пећину пронашао је Модесто Кубиљас, о чему је обавестио своје суседе. Чинило се да би вест остала без одјека, да међу присутнима није био Марселино де Саутуола, богаташ из високог кантабријског друштва, заљубљеник у антропологију, решен да провери истинитост онога што је чуо. Ипак, то није учинио одмах већ је пећину посетио тек 1875, а опсежна ископавања и истраживања овог локалитета почео је 1879. године. Прва сазнања о Алтамири везана су за његово име, а прича о томе овако сведочи:

“Једног летњег дана 1879. године, антрополог аматер и његова осмогодишња ћерка истраживали су област око Сантиљане дел Мар, када су наишли на отвор у пећини. Неколико година раније био је изложен клизишту изазваном обилним кишама. Један ловац је налетео на отвор много пре тога, али пошто није нашао плен, наставио је пут. Заинтригирани, отац и ћерка су упалили своје лампе на угаљ и ушли кроз улаз. Док је антрополог претраживао тло у потрази за костима и врховима стрела, његова ћерка је погледала ка таваници пећине и узвикнула: „Види тата, то су краве!”

Тако је почело интересовање за Алтамиру. Марселино де Саутуола и његова ћерка нису ни слутили да је ово прво место на свету са примерцима пећинске уметности из касног палеолита, које је француски археолог Саломон Ренак назвао "Сикстинском капелом праисторијске уметности”.

Аутор текста - Александра Јагодић.

Наратори - Мирјана Блажић и Синиша Убовић.

Уредник емисије (и избор музике) - Мирјана Блажић.