Србија на Светској изложби у Паризу 1900.

Краљевина Србија је први пут учествовала на Светској изложби 1885. године у Антверпену, а како је 1899. у Паризу постигла значајан успех и добила бројне медаље, што је младу краљевину обавезивало, позив за учешће и наредне године схваћен је веома озбиљно. Сем тога, била је то нова прилика за међународну афирмацију, остваривање нових контаката, представљање националних циљева и чвршће везивање за Француску.

Српским Краљевским одбором за париску изложбу председавао је државни саветник Светозар Гвоздић, а чланови су били угледни стручњаци из области предвиђених пропозицијама Изложбе. Осим њих, у припреми која је почела још 1897. године, учествовали су начелници округа, ресорни министри и културни и јавни радници. Први пут Србија је могла да осмисли сопствени павиљон и уреди га по свом нахођењу и материјалним могућностима за представљање свега траженог, сем сликарских и вајарских дела која су се излагала засебно. У ту сврху краљ Александар Обреновић издао је налог да се обезбеди 500 метара квадратних земљишта поред Сене за изградњу павиљона. Нацрт је израдио професор Велике школе Милан Капетановић, минхенски ђак, архитекта који је већ имао доста значајних пројеката, попут зграде Класне лутрије и нацрта за уређење Калемегдана, а ангажован је и угледни француски архитекта Амброаз Бодри. Била је то зграда солидних размера у српско-византијском стилу, подигнута у маниру моравске школе, која је подсећала на српске манастире, понајвише можда на Грачаницу. Основа је била квадратна, са четири мања и једним централним великим кубетом с улазом који наткриљује кубе изнад којег се налазио грб Краљевине Србије. Лево и десно од улаза били су анекси украшени полукружним отворима. По замисли, требало је да павиљон буде од цигле и камена, али због мањка финансија, ипак је направљен од дрвета.

Зидови павиљона украшени су ћилимима, у витринама су излагане руде и минерали, што је привлачило посебну пажњу индустријалаца и инвеститора; а пољопривредни производи, дуван, флаше с минералном водом, ракијом, вином и пивом, заједно с етнографским предметима, били су на специјално пројектованим пултовима. Како би све што више било у српском стилу, ангажовани су цртачи, сликари и вешти столари који су израдили фолклорне декоративне елементе у техници дубореза или бојењем. А излагани су и целокупни ентеријери, попут српске собе из богатијих кућа, с елементима прављеним или скупљаним посебно за ту прилику.

Аутор и водитељ - Мирјана Блажић

Глумац - Синиша Убовић

Гости из прошлости Гости из прошлости

Autor:
Стална екипа емисије: драмски уметник Милан Милосављевић, музички уредник Радмила Дујаковић, организатор Милена Борчанин и уредник Мирјана Блажић.

"Гости из прошлости" - мале приче о великим људима и vice versa. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво