Сомбор - Раванград

Данашњи Сомбор настао је, иначе, на 14 острва, а највеће од њих, на коме се данас налази зграда Жупаније, звало се Пандур, није познато због чега. Зна се, пак, да се вода повукла после изградње Великог бачког канала, крајем 18. века, којим је Дунав повезан са Тисом, па је тако, новим током, спроведен вишак воде и сомборски архипелаг претворен у копно.

Град је добио име по угарској племићкој породици, то јест, властелину Цобор Сент-Михаљу, који је поседовао ову територију у XИВ веку, временом се развијао и увећавао, а половином 16. века, га заузимају Турци и дају му име Сомбор. Тамо данас, заједно, живе припадници чак 21 националности, већинско становништво је српско, а уз њих највише је мађарског и хрватског живља.

На данашњи изглед града Сомбора утицао је архитектонски стил који је преовлађивао у Аустроугарској, у чијем је саставу град био у прошлости, а стара здања су добро очувана и дају му прави господски изглед.

Поред архитектуре, ту је и оно по чему је Сомбор можда најпознатији – обиље зеленила.

Са које год стране да улазите у град, морате да прођете испод бујних крошњи бођоша. Целтис, латински назив, или одомаћени кисељак или копривић, (још расте само у Аустралији), стигао је овде 1903. године, из долине Мисисипија да би град ослободио подземних вода. Иначе, дрвореда и дрвећа у парковима је толико да Сомбор још зову и Зеленград.

Данас вам представљамо стара здања, зеленило, фијакере и тргове Сомбора, у туристичкој радио причи, налик на звучну разгледницу. Са директороком Туристичке организације града, Зденком Митић разговарале су Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.