Тачно један век биће 2026. од како је умро Никола Пашић. Чак и они који историју не знају добро, знају за Пашића. Можда не знају шта је (све) био у бурно време смена династија Обреновић и Карађорђевић, у држави која је мењала своје име и границе али знају да је био од оних политичара и државника по којима се време мери – на "до" и "од". Помен имена Николе Пашића, и некада и данас, изазива различите емоције, али увек – неоспорни респект, јер је у политичком животу Србије трајао и на њега значајно и особено утицао скоро пуних 50 година. Зато не престаје интересовање за његову личност, дело и наслеђе.
Историјски архив "Тимочка крајина" у Зајечару, Пашићевом родном граду, објавио је публикацију која свему познатом у вези са њим додаје - тачније, открива и документује - и многе мање познате детаље. Књига је подељена у три целине у оквиру којих су представљена документа, новински чланци и фотографије. Ту су, на пример, Пашићева сведочанства са студија у Швајцарској у којима видимо какав је био студент; у њој сазнајемо и да ли икада радио у струци, као инжењер; зашто није постао професор на Великој школи у Београду, иако је то жарко желео; како је био штедљив и како се трудио да и своју децу томе научи; због чега његова жена Ђурђина није добро говорила српски иако је била Српкиња; коме је све упућивао писма, лично и пословно, шта је све у њима предлагао, тражио, молио и објашњавао и којим стилом су писана...
Публикацију „Никола Пашић кроз грађу Историјског архива у Зајечару" приредили су некадашњи и садашњи директори те институције, Бора Димитријевић и Велибор Андонов, те млади историчар-архивиста Никола Милутиновић са којим су разговарале и једну мало другачију причу о Николи Пашићу забележиле - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Autor: Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић
Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]
Коментари