Жута штампа

Новинари су од постанка свог позива именовани као сила. А сила ко сила, с временом се осили, па пређе границе доброг укуса и новинарског кодекса па зађе у жуто, таблоидно или се огласи као новинарска патка. Иако у новије доба у замаху, није тековина данашњице, јер објављивања непровереног, сензационалистичког, измишљеног и манипулативног, посебно у спрези са политиком, било је одувек, откад постоји штампа. Мешавина информација различитог порекла и врсте, теме везане за гласине о приватном животу познатих, ласцивни садржаји, неетичко извештавање о трагедијама, неукусни коментари, наслови и фотографије, праћење и изазивање скандала, подилажење најнижем укусу публике и предрасудама, према неким изворима, званично је почело 1833. године, када је Бенџамин Деј у Америци покренуо лист „New York Sun”.

Биле су то вероватно прве penny-press новине, 6 пута јефтиније од осталих издања, лаког новинарског стила и истог таквог садржаја. У Америци, после Деја, појавио се Вилијам Рандолф Херст, а у Србији, почеци таблоидног новинарства везују се за име Крсте Цицварића и његове листове „Београдски дневник" и „Балкан".

У "Гостима из прошлости" - новинари као сила с новинарством као патком, илити како је штампа пожутела и у свету и код нас.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић