уторак, 13.08.2024, 20:00 -> 10:24
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Војислав Карановић
Реприза
Песник Стеван Бешевић, радознали сањар
''Змајев сарадник, Бешевић је живео све до 1942; епохе су се ломиле преко његове главе; он сопственим животом везује гусле и авион.'' Овако Радомир Константиновић почиње студију о Стевану П. Бешевићу. Он је био песник, прозни и драмски писац, сатиричар, новинар и конструктор авиона. Овом књижевнику и радозналом ствараоцу посветили смо вечерашњу емисију ''Код два бела голуба''.
Стеван Бешевић (1868-1942) био је свестрано надарен и знатижељан човек. Привлачиле су га књижевност, биологија, филозофија и техника. Уређивао је часопис ''Врач погађач'', дечије новине ''Наш лист'', а током Првог светског рата био је уредник ''Српских новина'' које су излазиле на Крфу. Био је близак пријатељ Владислава Петковића Диса, о коме је оставио неколико драгоцених сведочанстава. Након Дисове смрти, Стеван Бешевић је у ‘‘Српским новинама‘‘ објавио некролог песнику, а потом и песму посвећену песнику ''Утопљених душа''.
Стеван Бешевић је писао песме за децу, љубавне песме, песме религиозне инспирације и сатиричне песме. Као песник следио је траг Јована Јовановића Змаја, са којим је и сарађивао у листу ''Врач погађач''. Био је окренут прошлости и старим, традицијом провереним вредностима - о чему сведочи и назив песничке збирке ''Са старих жица''. Занимљиве су Бешевићеве сатиричне песме, објављене у збирци ''У граду радости'', у којима поред сатиричних тонова има и занимљивих детаља свакодневне стварности.
Стеван Бешевић је био радознао човек и сањар. И као конструктор авионских модела, и као песник, он је читавог живота маштао о лету у висине. И можда управо тај маштарски занос чини да његово стваралаштво и данас буде интересантно.
Аутор емисије: Војислав Карановић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари