недеља, 02. окт 2022, 10:05
Пирот и Пироћанци - историја и дух града
Пиротски ћилим, пиротски говор, пиротска овца (а и јагње), шале о Пироћанцима и њиховој, да кажемо, претераној штедљивости… У новије време, све чешће се говори и о пиротском качкаваљу и пиротској пегланој кобасици… Уз помен чувене фабрике за прераду гуме „Тигар“ у Пироту, многима ће се учинити да је испричана цела прича о том граду, заогрнутом Старом планином, на крајњем југоистоку Србије и на самој граници са Бугарском.
И заиста, иако од давнина на римском Виа Милитарис, потоњем Цариградском и Стамболском друму, Пирот је, због географске удаљености од центара историјских збивања, одувек био као мало скрајнут, мало као заборављен и као препуштен вечитој граници на којој се налази, да је чува - њу за нас, а себе од ње.
Баш то може да се види, а још више осети доласком у Пирот: није велик, али је далеко од малог; није гиздав и разметан, али је отворен и срдачан; непријатеља да тера до под Миџор, пријатеља да чека на почетку простране Пиротске котлине. Рекло би се - све то му је и удес и усуд. Вековима.
О њима нам је говорио Давор Лазаревић, директор историјског архива у Пироту.
Забележиле - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари