недеља, 26.06.2022, 17:05 -> 11:00
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Мирјана Блажић
Забавник
„Дужност нам је да следимо машту бар колико поштујемо очигледности реалног света од којих живимо. Јер, истина има највише изгледа да буде негде где се наша машта и туђа реалност укрштају…“
Тако је писао Борислав Пекић у есеју „Атлантида наших нада", а ми следећи га у стопу, у Забавник доводимо прву измишљену, никад нађену и увек тражену земљу - чудесну и мистичну Атлантиду, која хиљадама година живи на танкој линији преплитања маште и стварности; тамо где се рађа уметност или неки њени одсеви.
"Ако постоји било какав начин да нешто уради погрешно, тако ће и урадити" - рекао је љутито ваздухопловни инжењер Едвард Марфи 1949. године у војној бази "Едвардс", која се налазила у калифорнијској пустињи Мохаве, и ушао у легенду. Техничар коме се обратио само је слегао раменима и поново повезао каблове. Како се звао, не зна се.
У пролеће 1966. године Џон Ленон и Пол Макартни пишу нову композицију за Кели Смит, очекује се први роман певачице Твинкл, Лесли Керон игра у филму о Едит Пјаф, нова плоча Боба Дилана распродата је у 60 хиљада примерака, али унапред; а на трећем месту топ листе синглова у Британији и друга на Билбордовој „Hot handred" листи налазила се Шер са песмом Bang, bang (My baby shot me down). Била је то њена најпродаванија плоча 60-их.
Шер је '87. снимила и рок верзију ове песме, али још од '66-те, и даље је најслушаније извођење Ненси Синатре, о чему ћемо неки други пут. Сада се враћамо певачици и глумици Шер, бар из два разлога.
Песма „Bang, bang" објављена је на њеном другом албуму „The Sonny Side of Cher", иза којег је стајао њен тадашњи муж Сони Боно, и у Џубоксу појавила се репортажа о њима. Дакле, Сони и Шер, приватно, године 1966.
Коментари