Од маске до даске

Она је све време са мном. Дишемо заједно. Крије моје јутарње лоше навике. Могу да будем необријан и бубуљичав. Да имам кварне зубе и задах; и после спавања бразде од јастука.

Маска све сакрива.

Кад се безгласно смешкам, смеју ми се само очи.

На њима су све моје гримасе.

Сад разумем жене под бурком, и кад без ње не смеју напоље.

Зашто стављам руку на уста док зевам, кад се зев не види?

И кашаљ се другачије чује, и све што кажем буде мукло и влажно.

Зато с њом ћутим, и не смејем се, јер она треба да сакрије ко сам и да ми дâ прилику да будем неко други.

Кад ставим маску, ја сам као на просценијуму античког позоришта и између себе и гласа хора нисам свој, ни мисли нису моје. Оне су масци подобне, скривачици наших страхова, на парчету нечега између свега другог и мене. На граници разбољевања од панике кад дођем кући.

Ја немам довољно масака за сва своја лица.

Глумац - Никола Којо

Аутор текста и уредник - Мирјана Блажић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње