недеља, 27. феб 2022, 09:05
Смедеревски аласи - тајне и лепоте рибарског заната
Алов, лапташ, пирић… кеца, кусака, загажња… чаренац… кошара и бубњеви… мали, велики и пампурски струк… бућка… шикља... батаре, тартови, барке и тикваре… штапац, семпрух, мередов, лукот, клоцер, терчке, батара… влашки и швапски чвор… метови… Ово су речи, прецизније термини, које су свакодневно употребљавали: Миланче Брашанче, Блага Паликућа, Петар Рус, Јојче, Драги Ташита, Жика Дупло Шес‘, Миле Нервоза, Драги Цалион, Слоба Крка, Ива Социјалиста и Стева Комита, Драги Кангал и многи други стари смедеревски аласи.
Све њих, као и језик њиховог заната, тајне обрађивања непрегледних речних њива - а понајвише оне највеће и најславније, дунавске - овековечио је у књизи „Алас нема три осмице", издање Народне библиотеке у Смедереву, Никола Тасић - Цале. Смедеревац старином, за радног века угледни машински инжењер у „Железари", сада аутор већ три књиге о Смедереву и Смедеревцима, иначе и сам аласко дете. Могуће - мада не питасмо - да му је и надимак Цале остао од оца, легендарног аласа, већ поменутог Драгог Цалиона, кога су звали и Доктор Цале.
У спомен, на првом месту, на оца који је чамцем и мрежама, по свакаквом времену, од Београда до Ђердапске клисуре, рибарио и тако отхранио и одшколовао четвроро деце, Никола Тасић је написао књигу која читаоца води од смедеревских река, канала и језера, преко података о историји рибарства у Србији и Смедереву, врста и класа риба, описа алата и места где се и како риба ловила, до прецизног пописа свих смедеревских рибара подељених на: оне по занату, оне из потребе и оне из љубави према Дунаву. Забележио је Никола Тасић и аласка веровања и празноверја, описе рибарских слава и прослава уз песме које су волели, па и најчувеније рецепте за јела од рибе, онако како су их справљали сами аласи и њихове домаћице. Зато је књига „Алас нема три осмице" права ода једном занату, али и специфичном начину живота и посебним људима који су, иако најчешће нешколовани, обележавали време и друштво у ком су живели. Неки међу њима бивали су опевани и у песмама које су им написали њихови суграђани.
Забележиле Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари