Забавник: Светски дан радија - радио и поверење

На Светски дан радија било је лако одабрати евергрин интервју који ће представљати поверење у наш радио радио - јер постоји један сасвим посебан радијски глас иза којег стоји име и презиме глумца и водитеља Дејана Ђуровића. Зато га најрадије представљамо овако: Кад господин Дејан Ђуровић говори, сви ћуте, уживају и што је најважније - верују му...

"Водостање" је најстарија емисија Радио Београда, у коју мора да се има поверење. Водостање је изазов за спикере, мука за тзв. обичне слушаоце и потреба за оне који плове. Тако је данас, тако је било и пре пола века, када је о Водостању писао часопис "Радио Београд"...

Дакле, Радио Београд је имао и свој часопис. И тако се успостављало и неговало поверење у наш програм. Излазио је сваког петка, коштао 2 динара, у претплати динар и по, а 16. августа 1940. године на његовој 5. страни налазио се наднаслов - НАШЕ РАДИО ЗВЕЗДЕ ПРЕКО ОКЕАНА, а испод њега масним гармонд словима писало је - Раша Раденковић, Урош Сеферовић и Мирко Марковић у Америци. Догађај значајан, таман за Забавник и још једну цртицу за историју Радио Београда...

Како је све могло да се негује поверење у наш радијски програм? Могло је, на пример и тако што је  од 18. до 26. фебруара 1934. године, на Техничком факултету Универзитета у Београду, Радио клуб Београд приредио Прву југословенску радио - изложбу, која је имала великог успеха и била врло добро посећена. На изложби су биле заступљене многе радио-фирме, Управа пошта и телеграфа ставила је на располагање из свог Музеја знатан број интересантних предмета, изложене су биле и војне радио-станице: једна авионска и неколико малих, преносног типа. А београдска радио станица, поред разних изложених интересантних објеката, графикона и слика, направила је мали студио, из кога су могли да говоре посетиоци радио изложбе...

Ове године, поверење је кључна реч у обележавању Светског дана радија, јер за радијским микрофоном увек мора да буде особа чијем се гласу верује, а оно што говори истинито. Тако је сада, тако је било и некад, када је као особа од великог поверења пред радијским микрофоном била Елеонора Рузвелт...

Београдски радио, година давнашња, предратна. Атмосфера која рађа поверење.
У шест сати ујутру осветљени су скоро сви прозори на трећем спрату палате Академије наука. Београдска радио-станица буди се много пре него становници Београда....

У рано јутро радио-станица личи на свако друго надлештво. Али, мало даље, ходником, лево.... једна соба. У углу поред прозора сто. Насред собе још један сто. За столом на столици човек.Пред њим, у зиду, један отвор са стаклом - мали прозор који гледа у суседну собу. Изнад стола виси микрофон. На столу је висок пулт, као онај за ноте, и на њему рукописи. Лево један мали гонг, са куглом као код бубња. Изнад прозорчића у зиду црвена сијалица. Некад је изнад те сијалице стајао натпис: „Слуша те цео свет". Ова соба је само за спикера. У њој се изговоре скоро све оне речи пред програм и иза програма, овде се читају рекламе, берзански извештаји, вести, извештаји о водостању. Ово је соба у којој се ујутру први пут каже, онда кад се упали црвена светиљка: „Овде Радио Београд", и у којој се у поноћ изговори „Лаку ноћ".

Аутор, уредник и водитељ - Мирјана Блажић

Музички уредник - Наташа Манчић