субота, 22. јан 2022, 15:30
Лаконога из Бечеја
Жесток налет омикрон вируса спречава нас у жељи да, као и обично, имамо доста гостију у студију. Једноставно, не бисмо волели да нам се поразбољевају они које с поштовањем дочекујемо у нашем студију и одистински им желимо лепе и успешне каријере. Зато ћемо, макар ове суботе, углавном телефоном разговарати са бројним младим спортистима из свих крајева Србије, уз жеље да све ово буде једном само ружна прошлост и и наду да ћемо живети нормално и на исти начин бавити се спортом. Једна од наших саговорница ове суботе је Александра Радић, званично најуспешнија спортисткиња Бечеја за 2021. годину. Александра је најбоља диско денс плесачица у Србији, тиме се бави од своје 4. године, односно већ 25 година. Своје знање свакодневно преноси деци у плесном клубу `Маx данце` у Бечеју, кога води заједно са својом сестром Марином. Поред свакодневних тренинга и многих такмичења, Александра је успешно завршила и мастер студије на Економском факултету у Новом Саду. Њен циљ је освајање златне светске медаље у диско денсу. Најбољи резултат до сада остварила је лане, на Европском првенству урбан плесова освојила је 2.место и титулу вицешампиона у конкуренцији 49 такмичара.
Славица Црновчић, 18- годишња каратисткиња петроварадинског клуба „Додерспорт", на Првенству Балкана, одржаном недавно у Ријеци, окитила се са два одличја. Она је као чланица ката тима Србије, заједно са Мином Нешић и Милицом Николић, такмичаркама `Рода Чукарице` из Београда, освојила златну медаљу, док је у појединачној конкуренцији млађих сениорки освојила бронзано одличје. У Поречу је, пак, са ката тимом освојила и прву сениорску бронзану медаљу. Славица је, иначе, одлична ученица математичке гимназије „Јован Јовановић Змај" у Новом Саду, а у спортској биографији до сада има освојених осам медаља са балканских шампионата у каратеу. Дивна прилика да јој честитамо и пожелимо све најлепше у наставку каријере.
Србија и Београд ће од 22. до 25. марта бити домаћини Светског првенства у хокеју на леду за даме у Б групи, дивизије три. Учешће на овом Светском шампионату биће уписано златним словима у историји нашег женског хокеја на леду, с обзиром да ће ова генерација хокејашица имати привилегију да први пут игра на некој од планетарних смотри. Данас се одржава и интересантан турнир у Суботици, одакле ће нам се јавити селектор наше женске репрезентације Урош Брестовац и испричати нешто више о припремама наших девојака за велики шампионат. Прошлог викенда играле су спаринг сусрете са љубљанском Олимпијом, било је то лепо искуство за нашу хокејашку младост. Последњи припремни турнир пред СП биће крајем фебруара у Загребу или у Сиску, после чега ће уследити завршне припреме у нашем главном граду.
Међу нашим саговорницима овог суботњег поподнева биће и Владан Милосављев, заменик капитена и голгетер фудбалског клуба Инђија. Сремци су на окупу од 15. јануара, припреме су увелико у току, следе и пријатељске утакмице, потом и долазак у Турску, заказан за 4. фебруар, где иду под вођством шефа стручног штаба Небојше Јандрића. Милосављев је, без сумње, најискуснији појединац Инђије, 35 му је година, трчи као младић, а голове је током каријере постизао у чак седам земаља. Жеља му је да са Инђијом поново уђе у друштво најбољих, у нашу елитну фудбалску дивизију.
Једна од наших саговорница је и Александра Рапаић, млада али већ трофејна боксерка и кикбоксерка. Тренутно се са боксерском репрезентацијом Србије налази на Авали, на припремама за Куп нација, који се одржава 24. јануара, уз учешће 165 боксерки из 25 земаља, наравно у зависности од здравствене ситуације код нас и у свету. У години за нама освојила је бројне награде, поред осталог трећи пут за редом постала је шампион Србије у олимпијском боксу, ваља рећи и да се окитила златном медаљом на првенству Балкана у Загребу, претходно је на истом такмичењу у Турској била сребрна, већ је било и признања на ранијем Купу нација, била је и првакиња Старог континента у млађим категоријама. Девојка из Житишта више од пола свог живота је у тренингу, поћела је уз карате, потом постала чланица кик бокс клуба `Спартанац`, што се тиче бокса- ту је клуб `Петроград`, у коме је и актуелни селектор репрезентације Милан Пиперски. Ћућемо како се одвијају припреме и какви су Александрини планови за ову годину.
Рукометни клуб Наиса озбиљно се припрема за наставак првенства, испуњене су неке од жеља тренера Живојина Максића и прва квалитетна појачања су већ стигла. Дошла је у нишки клуб 24-огодишња голманка Катарина Косановић, пристигла је из екипе Младости из Нове Пазове, а поново је у старом јату и 28-огодишња Јелена Терзић, искусни десни бек, по повратку из Брашова, из екипе Корона из Румуније. Јелена је играла и у дресу са државним грбом и важи за једног од најбољих десних бекова у Србији. У Наиси је већ оставила дубок траг, а пре тога наступала је за екипу Зајечара и Јагодине... Где год да је играла, била је једна од најефикаснијих играчица. Јелена је управо оно што Наиси фали-леворука играчица која може да постигне гол са дистанце. Чућемо Терзићеву, да јој пожелимо све најлепше у свом старом клубу, да чујемо како је прегурала Корону и какве су амбиције клуба из града на Нишави у наставку шампионата државе, оме се окрећу у потпуности.
Нашу златну прошлост у пливању исписали су Милорад Чавић и Нађа Хигл, садашњост пишу Велимир Стјепановић, Андреј Барна, Ања Цревар, а будућност је у рукама генерације коју предводе Нина Станисављевић, Тања Поповић, Урош Живановић...Девојчице и дечаци рођени 2004, 2005. и млађи најављују берићетне дане за српско пливање, потврђује нам то наш данашњи саговорник, председник Стручног савета ПСС и човек који је направио бум са лесковачком Дубочицом Душан Величковић. Величковић у граду на Ветерници ради са Нином Станисављевић, Аном Марковић, Урошем Живановићем, а годину дана је под његовом командом била и Тања Поповић. Величковић наглашава- `- Ми смо у Лесковцу стварно задовољни условима, које смо постепено градили нашим резултатима. Многи градови у Србији имају адекватне услове, али не и резултате. Жао ми је Београда који има много клубова, а премало базена...`
У фудбалским круговима Владан Радача, некадашњи голман Рада и репрезентације Југославије, остаје упамћен као најстарији дебитант у државном тиму, било је то 1987. године, у мечу са Енглеском на стадиону Црвене звезде, било му је тада 32 године. Од репрезентативног дреса се опростио 4. јуна 1988. против СР Немачке (1:1) у Бремену. Током фудбалске каријере, чувао је мрежу Радничког из Свилајнца, Бора, Радничког из Пирота, Приштине, Трепче, Рада- био је члан генерације клуба са Бањице која је остварила историјски успјех пласиравши се у Прву савезну лигу у сезони 1986/87. После Рада, једно време провео на голу сарајевског Жељезничара, а играчку каријеру окончао је у турском Самсуну 1993. године. Као тренер кренуо је управо од Рада, потом је радио у Сартиду из Смедерева, затим у Грчкој у Арису и Касторији. Након тога Раднички (Ниш), Црвена Звезда, Млади радник, Бежанија, успут и као тренер голмана у младој репрезентацији СР Југославије. Тренерским послом се бавио И на Кипру, у Етникосу. Чућемо где је и шта сада ради и како доживљава еуфорију око нашег државног тима, после дуго чеканог пласмана на Светско првенство у Катару.
У време када се толико хране баца, а истовремено много је гладних у Београду, две вредне девојке, Тамара Стојковић и Емилија Бојић, осмислиле су `Заједнички фрижидер` , постављен недавно на `Дорћол Плацу`, да се у њега остави или из њега узме храну, зависности од потреба. Ова омладинска иницијатива, која и носи назив `Зелени фрижидер`, покренута је кроз пројекат Светског фонда за природу - WWF. Фрижидер је осликао улични уметник Андреј Колосов, Иницијативу подржава и Банка хране Београд, која ће снабдевати фрижидер храном. Важно је знати да Београђани могу да користе храну из фрижидера за своје оброке или да буду донатори. О томе нам данас говори Мина Мирић, координаторка пројекта `На младима свет остаје`
Баш када смо већ наместили најавну шпицу емисију, у редакцију нам је стигла тужна вест о одласку Акија Рахимовског, вокалног солисте `Парног ваљка`, бенда који је од средине седамдесетих био присутан на музичкој сцени региона. То је један од састава који се увек маскимално односио према послу, публици и новинарима, тако је било и у прошлом и у овом столећу, стога нас је заиста дирнула информација о певачу који је увек био драг гост ове емисије и нашег програма и увек нам је изнова долазио с пијететом и задовољством. Данашњу емисију, нажалост, започећемо још једном у низу in memoriam вести, у знак сећања на певача легендарне рок групе. Аки је, подсећања ради, рођен је у Нишу, али се убрзо са породицом преселио у Скопље. Како му је отац био музички професор, са седам година је кренуо у музичку школу, одсек клавир и певање. Као тинејџер био је члан неколико састава - `Вакуум`, `Крвна браћа` и `Тор`, са којом је наступио на фестивалу у Загребу 1975. године. Исте године упознаје гитаристу и композитора Хусеина Хасанефендића Хуса, као и гитаристу Јурицу Пађена. У сарадњи са менаџером Владимиром Михаљеком Михом, оснивају прву поставу `Парног ваљка` и тако је све почело. Са `Превела ме мала жедног преко воде`, албумом `Дођите на show`, промотивним концертом у хали `Пионир`...Непоновљиво и незаборавно
Поред свих ових разговора, током емисије ћемо, по обичају, испратити и бројне актуелности из домаћег јавног и културног живота, скренути пажњу на позоришне премијере, разне уметничке изложбе, препоручити нека лепа штива за хладне зимске дане, када смо- по правилу- највише код својих кућа. Витез кулинарства Милијан Стојанић обрадоваће нас новим предлогом јеловника за недељни ручак,а и музика је - у стилу са емисијом- за све укусе, за младе и оне који су вечно млади духом. У реализацији емисије учествују и Дарко Милосављевић, Катарина Епштајн и Весна Гемовић.
Уредник и водитељ Жељко Стефановић.
Autor:
Жељко Стефановић
13. марта 2024. године, емисија обележава 64 година постојања, што је сврстава у ред најтрајнијих радио програма у нашим и европским оквирима. Свих тих деценија била је и остала мамац за публику која прати спорт, али и актуелности из јавног и културног живота. [ детаљније ]
Коментари