Унутрашње познање

Ову коегзистенцију разних смислова, пословичку реченицу и сведочанство о унутрашњем познању откривамо и у драмском спеву ''Горски вијенац''. Дело је објављено 1847, и заузима истакнуто место у историји српске књижевности. Као у другим Његошевим делима, и овде откривамо две велике теме, које су заокупљале нашег писца. То су космичка судбина човека и историја Црне Горе. У свом стварању Његош је спојио литерарну, филозофску и религозну инспирацију. Успео је да опева сусрете и сударе три цивилизације на нашем тлу: херојско-патријархалне цивилизације чији је највиши израз класична Црна Гора, турске оријентално-исламске цивилизације и западне цивилизације коју оличавају Млечани.

Наш саговорник говори о томе када и како се први пут срео са ''Горским вијенцем'', и зашто се овом делу непрестано враћа. Биће речи о слојевитости овог дела, о историјском контексту, књижевним вредностима, језику и мисаоности ''Горског вијенца''.

Професор др Веско Драшковић је дипломирао на Факултету за физичку културу, Универзитета у Београду. Тема његовог магистарског рада била је: "Ефекти кондиционих рекреативних фитнес програма на физичку радну способност код особа средњег доба", а докторског рада: "Ефекти тренажне технологије на физичку и радну способност особа са хипокинетичким синдромом". Редовни је професор Факултета за спорт - Универзитета „Унион - Никола Тесла", редовни члан Српске Краљевске асоцијације академика иноватора и научника, члан научног тима на пројекту „Стратешки центар за виталност нације" на Кемеровском државном Универзитету у Русији.

Аутор и водитељ емисије: Војислав Карановић