недеља, 26. дец 2021, 09:05
Плаво-бела симфонија - Удружење жена у Ковачици
По чему је најчувенија Ковачица, место у Банату, у војвођанској равници. По томе што је, не без разлога, зову и„Метропола наиве“, јер већ седам деценија негује традицију наивне уметности. У овом малом месту постоји неколико галерија од којих је најпознатија управо Галерија наивне уметности која чува дела најпознатијих сликара овог специфичног уметничког израза. Али у Ковачици је још много тога занимљивог, у близини је Музејски комплекс Михајла Идворског Пупина, са родном кућом великог научника, затим уметничка радионица градитеља виолина, као и неколико занимљивих етно кућа које чувају традицију румуна и словака из овог дела наше земље.
А наша прича овог пута одводи нас у посету лепој словачкој кући у којој је смештено Удружење жена Ковачице. Прошле године је, баш кад смо их посетиле, било тачно сто година од оснивања овог друштва које чува традицију, културу, обичаје словачких жена, али је имало велику улогу у едукацији становништва у прошлости, а тако је и дан данас. Све поменуто се реализује кроз мноштво манифестација у којима здушно учествују, путем предавања и радионица, и редовним окупљањима - два пута недељно...и тако сто година.
Оно што видите на први поглед улазећи у словачку кућу у којој је смештено Удружење жена Ковачице је плаво и бело. Од зидова и прозора, преко завеса и подова...па све до везова и зидних куварица које украшавају овај простор - све плаво и бело. А у великој, главној просторији ношње, лутке, јасучићи, хаљине, све богато украшено и извезено.
Ту смо се сместиле са Зузаном Јонаш, председницом Удружења жена Ковачица и лепо се распричасмо... није мало сто година историје и традиције. Сто година су се стотине жена смењивале кроз генерације удружене у не лаком послу чувања својих културних и традиционалних вредности, организовале су предавања и радионице на теме које су биле битне женама тог времена, реч је о здрављу, одгајању деце, породици... речју чувале су и чувају специфичан начин живота словачке заједнице у Војводини, али су повезивале све жене, бавећи се свим оним што је важан део живота сваке породице.
Причу су, као и обично, забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Коментари