недеља, 21. феб 2021, 09:05
Матица Српска - двовековни образ и одраз српске књижевности, културе и науке
Када отворите интернет страницу Матице Српске, угледаћете најпре лепи, старински, округли грб. Ћириличним словима стариског фонта (како би се савременом, компјутерском терминологијом рекло) исписане су баш те две речи, Матица Српска. Испод је година оснивања, 1826, а прву и последњу бројку готово додирују крошње два млада, али стасала дрвета, између којих је кошница којој хрли рој пчела. Све то носе, граде и красе два, мислимо, храстова листа и два оцила, иста она којих на грбу Србије има четири. А затим следи седам речи, великих и јаких као седам високих планина у венцу – „најстарија српска књижевна, културна и научна институција“.
И када о себи желимо да мислимо као о великом народу, колико год невеликом бројем душа, племенитом и добром, не само себи, већ и другима (а баш зато што је добар себи), требало би да се сетимо Матице Српске. Настале ван тадашње Србије, пре тачно 195 година, у Пешти, од потомака дошавших у Великој сеоби Срба крајем XVII века, оних који јесу напустили своје градове и села, али нису никада заборавили свој род. Нити да његово биће, а зато и снага, живе у језику, писму, писмености, образовању и култури. И управо је то биће народа, баш као у кошници, она матица за коју и због које раде све пчеле у њој. Вредно и истрајно, посвећено и солидарно. Тако је у Матици Српској из века у век - по трајању скоро цела два, по календару XIX, XX и сада XXI. Мед - књиге и знање - не престаје да се сабира и све га је више, без обзира на мене које друштвима доноси проток времена и превирање идеја.
Од 1864. године, седиште Матице Српске је у Новом Саду, а од 1928. у згради коју јој је, као и све остало своје имање, завештала добротворка Марија Трандафил. И улица се зове по институцији, па је зато њена адреса Матице Српске 1. Ту је, наравно, и канцеларија председника Матице, а то је већ у трећем мандату професор доктор Драган Станић, већини књижевних, посебно поетских, посвећеника много познатији као Иван Негришорац - наш кормилар матицом приче о поносу српске културе.
Са њим бродиле и збориле - Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Коментари