недеља, 13. дец 2020, 09:05
Легат професора Александра Костића у Гроцкој
Бронзана биста у дворишту Ранчићеве куће у Гроцкој и једна београдска улица, (паралелна са улицом Кнеза Милоша), подсећају на једног од највећих српских лекара и научника, професора др Александра Костића. Био је један од оснивача Медицинског факултета у Београду, професор хистологије и ембриологије, стручњак за сексологију, терминологију, филм, поезију на француском језику, археологију, фотографију… Овај многостуко даровити и вредни човек био је носилац Француске легије части, и оснивач Ветеринарског и Фармацеутског факултета у Београду.
Упркос томе што је у три мандата биран за декана Медицинског факултета, два пута је избациван - први пут 1941. због одбијања сарадње са окупаторским властима, а други пут и коначно, 1952. од стране тадашње комунистичке управе на факултету.
Живот је др Александра Костића довео у грочански крај још 1915. године, када је лечио рањенике у Болечкој механи, која је тада била болница. Након тога је прешао Албанију у херојском и мученичком походу српске војске.
Године 1932. овај изузетни човек и научник обрео се у Гроцкој као заљубљеник у природу, али и у знак сећања на 1915. годину и рововске борбе у којима је тада учествовао. Копајући темеље за своју кућу, која ће и њему, као и његовом сину Војиславу Вокију Костићу, (знаменитом српском композитору), бити инспиративна оаза, неуморни професор открио је непроцењиву археолошку збирку и чак две раскошне римске гробнице. На његову иницијативу, у позним годинама, поклонио је своју дубочајску археолошку збирку Завичајном музеју Гроцке.
У оквиру обновљене амбијенталне целине „Грочанска чаршија" у простору библиотеке „Илија Гарашанин", данас се чува заоставштина научника др Александра Костића, који је био свестрана личност, а његово дело оставило је дубок траг у области медицинских наука, али и у култури XX века.
У разговору са историчарком уметности и директорком Центра за културу Гроцка Зорицом Атић, причу забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Коментари