недеља, 29. нов 2020, 09:05
Прва крагујевачка гимназија - и знање и здање
Школа је и знање и здање. Чак се можда и не би могло прецизно одредити шта прво искрсава у мисли када се каже реч „школа“. Учитељица или учитељ, наставници, професори – строги, благи, запамћени најчешће по надимцима; табла и креда; буквар и остали уџбеници, вежбанке, свеске, блокови, лектира, па и „пушкице“; додатна настава, допунска настава, секције; школски другови и другарице, штребери и понављачи, симпатије и прве љубави… Искуство које обликује живот и знања која шире хоризонте духа.
Али школа је и сама зграда, стара или нова, велика или мала, како год, сведок једног времена - онога када је подигнута и оног вашег, које сте проживели у њој. И ако је случај тако хтео, може вам се десити да, као сада већ родитељ, одете на састанак у одељење свог школарца те да у својој некадашњој учионици седнете у неку од клупа и, прешавши руком преко ње, помилујете сопствено детињство или младост.
Па ипак, међу свим школама, гимназије заузимају посебно место - нити су оне као друге школе, нити су гимназијалци као други ђаци. И верујемо да сте сада скоро сви помислили на стара, отмена и строга здања у многим градовима, која су често не само њихови симболи, него и печати њиховог некадашњег просперитета и полета грађанског духа и, као таква, исти чувају и негују и данас, без озира на проток векова. А ко год је био ђак неке гимназије, па ако и није био неки ђак, доживотно ће то истицати с највећим поносом и као нешто најбоље и најважније чиме може да се представи. Чак и све потоње дипломе на факултетима и универзитетима диљем света дођу само као апозиција, после оног „ђак Карловачке, Земунске, Ваљевске, Прве београдске, Прве крагујевачке ....гимназије".
У овој „којекуда" причи, ми ћемо баш о овој последњој поменутој, која је не само именом прва - о Првој крагујевачкој гиманзији, основаној 1833. и зато „првијој" од Прве београдске, шест година млађе. У данашњој Србији има и старијих гимназија од ње, али ова у Крагујевцу била је прва у негдашњој, оној од Турака тек ослобођеној Србији, и прва у којој се настава изводила на српском језику. Од 1887. године налази се на истом месту, у центру Крагујевца, у прелепом здању неоренесансног стила, за које су пројекти били урађени у Бечу. И како нам је рекао Ђорђе Пауновић, прво ђак, онда професор, на крају и директор Прве крагујевачке гимназије - она је била и остала, и знањем и здањем, понос Крагујевца и Крагујевчана.
А он је био само један од четворо наших саговорника са којима разговарале у пролеће 2019. у гимназијској зборници. Биле су ту и Александра Радојковић, професорка историје, Катарина Вељковић, професорка рачунарских предмета и Славица Марковић, директорка. И њихове су приче сличне као и она Ђорђа Пауновића - Прва крагујевачка гимназија њихова је судбина и, кажу, срећа још од ђачких дана.
Забележиле - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари