Ушећерене јабуке

Ако би неко упитао Милку шта је то што јој у свакодневном животу причињава радост, несумњиво би казала да су то њени унуци, и одлазак на пијацу суботом ујутру. У тој средини, на том ограниченом простору између тезги са воћем и домаћим сиревима, као да је створен нови језик економичног споразумевања који свима штеди време и убрзава процес којим се долази до жељеног производа. Виче се на све стране: „Хеј, Ива, дај три комада од тих, и може четири од оних...“

Милка, знајући да се у том обиљу понуда налази само једна мала тезга са домаћим слаткишима, сваке суботе жури по ушећерене јабуке за своје унуке. Без обзира на то колико рано крене на пијацу, чини јој се да увек касни јер те јабуке буду брзо распродате. За том тезгом готово увек стоји муж оне Иве из суседног села. Тај наглуви човек не може никако ваљано да је чује из првог пута, већ му се све мора поновити. Колико је само ономад пред Божић изгребала грло вичући: „Нећу бре љуте паприке, него ушећерене јабуке! Обадве што су ти остале."

Аутор текста - Татјана Киждобрански, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумица - Јадранка Селец.

Уредник и водитељ Мирјана Блажић.