Како је нана-Боса развила Коло српских сестара у Пожаревцу

После готово седам месеци реприза, екипа емисије "Којекуда" одлучила је да поново кренемо са премијерама! Борба са вирусом корона није завршена, али ми желимо да му се супротставимо и на овакав начин. Кренућемо опет којекуда, па докле стигнемо! А потрудићемо се што више будемо могли. Ове недеље настављамо тачно тамо где смо стали средином марта. Прича о Колу српских сестара у Пожаревцу није емитована цела, јер су вести о почетку тешког периода у нашој земљи биле важније. Могло би се рећи и да се то коло било прекинуло. Зато ће се сада поново завијорити.

Сестра. Реч којом заклињемо и којом се заклињемо. Толико је чиста и светла. На пијадесталу појмова стоји тик уз мајку и педаљ више од брата. О сестринској љубави и жртви испеване су неке од најлепших песама, написане књиге, снимљени филмови...

Коло. Савијено као венац, без краја и почетка... Јако колико и најслабија рука, ојачана осталим, испреплетеним... Спретно колико и најбрже стопало... У полетном и храбром ритму срца која куцају као једно...

Сигурно је нешто од ових асоцијација на поменуте речи имао и Бранислав Нушић, када је 1903. именом КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА назвао женско удружење које је најпре замислила, а онда га и основала велика Надежда Петровић ради „јачања националне свести за ослобођење, како је било записано у статуту, „поробљене браће, како на југу, под турском влашћу, тако и на северу и западу, под аустро-угарском, те ради пружања помоћи угроженима без обзира на национално и верско опредељење". Оснивачка скупштина одржана је на Велику Госпојину исте године у сали ресторана „Коларац" у Београду, у присуству три хиљаде жена. Прва акција био је добротворни концерт у Народном позоришту, прикупљала се помоћ за пострадале у Македонији, а међу првим дародавцима, био је краљ Петар Први Карађорђевић, који је по свом ађутанту послао прилог од хиљаду динара у злату. Тако се завијорило Коло српских сестара...

Недуго по оснивању удружења, започело је оснивање одбора Кола широм Краљевине Србије, између осталих места, већ 3. фебруара 1905. и у Пожаревцу. И то нас приближава главној јунакињи наше данашње „којекуда" приче, Босиљки Павловић, праунуци вожда Карађорђа и баки велике сликарке Милене Павловић-Барили. Јер она је била та која је коло заподенула међу женама Пожаревца и руководећи њиме до смрти, оставила траг који и данас живи у том граду. А поносно га чувају данашње чланице Кола, које, обновљено, већ три деценије наставља, где су пожртвоване претходнице стале 1946.

Много тога лепог, важног и недовољно познатог у вези са удруживањем жена у првој половини 20. века у Пожаревцу, али и целој Србији, чућемо од Јасмине Живковић, садашње председнице тамошњег Кола српских сестара, запослене у Историјском архиву града.

У коло речи, са њом се ухватиле - Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње