Хомоље

Туриста би, пак, рекао: Хомоље - живописни предео Источне Србије, са древним легендама, обичајима и митовима, скривеним благом, са занимљивим пећинама, многим водотоцима, водопадима, стеновитим планинским врховима, раскошним пашњацима, планинским видиковцима, љупким селима, живописним фолклором и срдачним локалним становништвом...

Авантуриста би сигурно поменуо: прашуму Винатовачу или Бусовату, једину такве врсте у Србији и овом делу Европе, која је позната по буквама старим више од 350 година; извор реке Млаве, један од најдубљих на старом континенту, оазу спокоја и кристално чисте воде; више од двадесет тек делимично истражених пећина те стада говеда и чопоре коња који галопирају по планинским пашњацима и хомољске шуме, уточиште вукова, дивљих вепрова, јелена, срндаћа, па и муфлона.

А Драгиша Богдановић, стручни сурадник у Туристичкој организацији Жагубице, коме превелика љубав према родном крају није дала да га - попут многих - напусти, зна, па нам је, летос "којекуда" у Жагубици и причао:

- зашто се већ вековима Хомоље погрешно назива тако, а једино исправно би било Омоље;

- зашто је тај, већ и географским положајем скрајнут, предео, остао по страни од свих актуелних токова, али је одувек био најпожељнији за ратовање што потврђују и остаци римског "via militaris", војног пута;

- о јединственој на свету трави која још нема ни име, а која живи у води Изваричког врела;
- о лековитости пашњака и ваздуха на Бељаници који - доказано - обнављају организам и оздрављују;

-па и о томе како су сиротиња и беда које никада нису напуштале Хомоље, уједно и сачувале посебност тог краја.

Узбудљиву и мало познату причу забележиле Мирајана Никић и Елизабета Арсеновић.

Радио Београд 1, 09.05