"Власинско лето" - славље трубача југоисточне Србије

У непосредној близини, и прелепо Власинско језеро, на 1230 метара надморске висине, што га чини једном од највиших водених акумулација на Балкану.

Сурдулица је и варош која се дичи својом старином. Остало је записано да када је петнаестак година после ослобођења од Турака, 1894, краљ Александар Обреновић дошао у посету, Сурдуличани су на улазу у град поставили славолук и велики натпис: „Добродошао мили господару, веселе се Иногоштани стари". Хроничари коментаришу да је то доказ да су у народу још живеле легенде о старој средњовековној жупи и граду - Иногошту (или Виногошу, како негде стоји) из времена Немањића, који се налазио баш на месту данашње Сурдулице...

Сурдулички крај је надалеко - и одавно - познат и по трубачима и трубачким оркестрима. Постоји белешка да су муку због, по злу запамћемног, Сулејман-бега, који је кулу и читлуке имао на подручју сурдуличког села Доње Романовце, на прелазу 18. у 19. век, чувени трубачи тог краја преточили у један спори чочек који се по бегу и зове, а изводи и дан-данас. На прелазу 20. у 21. век, у Сурдулици је основан фестивал „Власинско лето" и већ више од 30 година он слави трубаче и трубу саму, као инструмент. Да будемо прецизни, флигорну Б... Сваке године, друге недеље у јулу, у градић, али и на Власинско језеро, слију се силни оркестри са југа Србије, па специфичним и звуком и ритмом као да размакну малко околне високе планине, а кола и чочеци, брзи и спори, одлете до облака и натопе их мераком и дертом...

О томе су нам причали Љубиша Ристић, оснивач „Власинског лета" и директорка Туристичке организације Сурдулице Биљана Николић.

„Којекуда" забележиле Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.